U svom godišnjem govoru o stanju Evropske unije Žan-Klod Junker, predsednik Evropske Komisije pozvao je na veće zajedništvo i uspostavljanje štaba za zajedničke evropske vojne snage. Dodao je da evropska „meka moć“ više nije dovoljna za suočavanje sa izazovima modernog sveta. Junker je takođe izrazio žaljenje zbog glasanja Britanije da napusti EU - ali je rekao da će blok preživeti Bregzit.
Predsednik Evropske komisije govorio je otvoreno o izazovima sa kojima se suočava blok.
„Smatram da će sledećih 12 meseci biti odlučni ukoliko želimo ponovno ujedinjenje naše Unije, ukoliko želimo da prevaziđemo podele između Istoka i Zapada, koje su izbile poslednjih meseci“, kazao je Junker.
Te podele su pretile da bace senku na neformalni sastanak šefova, koji se 16. septembra održava u Bratislavi.
„Neka od tih pitanja su od egzistencijalnog značaja za pojedine zemlje, nisu samo pitanja ličnosti ili tako nečeg. Reč je arhitekturi Evropske unije“, kaže analitičar Stiven But iz "Otvorene Evrope."
Članice na istoku, kao što je Slovačka, opiru se planovima koji dolaze iz Brisela o uspostavljanju obavezujućeg sistema kvota za prijem izbeglica širom Unije. Spor je eskalirao ove nedelje kada je šef diplomatije Luksemburga, Žan Aselborn izjavio da bi Mađarsku trebalo izbaciti iz bloka zbog odbacivanja ideje o uvođenju obaveze da svaka država članica preuzme određen broj izbeglica, uključujući i podizanje ograde kako izbeglice ne bi mogle da uđu u zemlju.
„Apelujem na slovačko vođstvo da prevaziđe razlike i razmimoilaženja između onih koji nisu spremni da integrišu izbeglice u svoje društvo i onih koji su uvereni, kao ja, da je od bitne važnost da teret relokacije bude ravnomerno raspoređen.“
Međutim, razmimoilaženje između istoka i zapada prevazilazi izbegličku krizu, kaže analitičar Stiven But.
„Pogotovo posle Bregzita, istočnoevropske zemlje sve više govore o tome da se oduzmu ovlašćenja institucijama. Mislim da se to ne događa samo između istoka i zapada, već između briselskih institucija, to jest, kako oni smatraju da EU može i treba da izgleda – i sve izraženija želja svih članica da se na neki način ojača međuvladin pristup.“
Bregzit i dalje dominira u debatama unutar EU. Međutim, u nastojanju da pronađe zajednički imenitelj fragmentiranog bloka, Junker je predložio jaču vojnu saradnju.
„Moramo da uspostavimo evropski vojni štab. Trebalo bi da objedinimo naše vojne snage, koje bi bile komplementarne NATO-u. Jača odbrana Evrope ne znači manje transatlantske solidarnosti.“
Fromiranje zajedničkih vojnih snaga Evropske unije je pitanje kojem se Britanija dugo opirala, ali je njen uticaj posle Bregzita umanjen. Britanija neće imati mesto za stolom na samitu.