Griboski: “U Iraku se situacija pogoršava svakodnevno, kako na političkoj, tako i na versko-etničkoj osnovi, ali i na spoljnopolitičkoj, zbog uticaja iz Irana, Sirije i od Al-Kaide. Unutar same zemlje postoji intenziviranje terorističkog nasilja kao i sve izraženija podela izmedju iračkih Kurda i Arapa, Sunita i Šiita, a i podele u samoj većinskoj šiitskoj zajednici. Na spoljnopolitičkom planu, neposredan problem je rat u Siriji koji ugrožava iračku bezbednost zbog protoka oružja i terorističkih grupa, interakcije stanovništva i opšte atmosfere nestabilnosti. Čak se govori i o mogućem raspadu Iraka, koji za sada nije verovatan, ali je moguć, s obzirom na fragmentiranost društva i, recimo, stremljenja Kurda u Iraku i u Siriji.”
Glas Amerike: Koji je stav Iraka prema Siriji i situaciji u toj zemlji?
Griboski: “Neki analitičari smatraju da bi Irak mogao da odigra kritičnu ulogu u pogledu Sirije kao most izmedju zapadnih zemalja i SAD, odnosno zemalja koje podržavaju otpor i opoziciju u Siriji i onih koji podržavaju režim, pošto je Bagdad relativno neutralan i zaintersovan za svoju i regionalnu stabilnost. Pored toga, Irak održava konstruktivne odnose sa Damaskom, Ankarom i Teheranom, ključnim regionalnim akterima. S druge strane, ideja da se Irak ogradi od razvoja dogadjaja u Sriji je iluzija, što nalaže njegovu intenzivnu diplomatsku aktivnost.“
Glas Amerike: Kakav je uticaj SAD na situaciju u Iraku?
Griboski: “U Iraku imate dva primarna uticaja, a to su američki i iranski, koji se uglavnom odnose na bezbednosnu i ekonomsku situaciju. Teheran tretira sitauciju u Iraku kao rezultat regionalnog konflikta, a SAD više kao interni konflikt. Teheran koristi Irak da bi ostvario dva cilja: da se distancira od problema u zemlji i osigura što veću bezbednost; i drugo, da iskoristi Bagdad kao ‘kartu političkog pritiska’ i vitalan prostor za svoje strateške ciljeve. S druge strane, SAD žele da sačuvaju teritorijlani integritet te zemlje, mada se vojno povlače, i da je zadrže kao tampon zonu prema Iranu, sto je, ustvari, u interesu obe zemlje.”
Glas Amerike: Koji je stav Iraka prema Siriji i situaciji u toj zemlji?
Griboski: “Neki analitičari smatraju da bi Irak mogao da odigra kritičnu ulogu u pogledu Sirije kao most izmedju zapadnih zemalja i SAD, odnosno zemalja koje podržavaju otpor i opoziciju u Siriji i onih koji podržavaju režim, pošto je Bagdad relativno neutralan i zaintersovan za svoju i regionalnu stabilnost. Pored toga, Irak održava konstruktivne odnose sa Damaskom, Ankarom i Teheranom, ključnim regionalnim akterima. S druge strane, ideja da se Irak ogradi od razvoja dogadjaja u Sriji je iluzija, što nalaže njegovu intenzivnu diplomatsku aktivnost.“
Glas Amerike: Kakav je uticaj SAD na situaciju u Iraku?
Griboski: “U Iraku imate dva primarna uticaja, a to su američki i iranski, koji se uglavnom odnose na bezbednosnu i ekonomsku situaciju. Teheran tretira sitauciju u Iraku kao rezultat regionalnog konflikta, a SAD više kao interni konflikt. Teheran koristi Irak da bi ostvario dva cilja: da se distancira od problema u zemlji i osigura što veću bezbednost; i drugo, da iskoristi Bagdad kao ‘kartu političkog pritiska’ i vitalan prostor za svoje strateške ciljeve. S druge strane, SAD žele da sačuvaju teritorijlani integritet te zemlje, mada se vojno povlače, i da je zadrže kao tampon zonu prema Iranu, sto je, ustvari, u interesu obe zemlje.”