"Šta se može očekivati nakon uspešne NATO intervencije u Libiji i kakve bi mogle da budu reprerkusije zbivanja u toj zemlji na situaciju u Siriji?” Kolega Branko Mikašinović razgovarao je o tome sa političkim analitičarem u Centru Vudrou Vilson, Džonom Sitilidisom.
Sitilidis: “Neizvesno je šta će se zbivati u Libiji narednih nedelja i meseci pošto još uvek imate velike probleme u društvu, kao i u pogledu bezbednosti, posebno u većim gradovima. Sve dok je Gadafi živ i dok se krije, on i njemu lojalni borci biće problematični u smislu mogućih terorističkih napada njegovih pristalica, sabotaža i izazivanja daljih nereda. Već imamo iskustvo u Iraku u Avganistanu da smo dobili ratove, ali nismo stabilizovali ta društva i to ostaje problem. Zatim, imate potencijalnu opasnost od islamista. Veruje se da 20 do 25 odsto članova libijskog Prelaznog nacionalnog saveta čine islamisti, koji su dobro medjunarodno povezani i organizovani, slično Muslimanskom bratstvu u Egiptu. Oni imaju sposobnost da koriste indoktrinirane verske fanatike za političke ciljeve. Drugim rečima, uklanjanje Gadafija ne garantuje uspešno rešenje. Takodje imate brojne strane zainteresovane za libijsku naftu i tu će doći do kontroverznih pozicija kako u samoj zemlji, tako i u inostranstvu.“
Glas Amerike: Gadafi preti gerilskim ratom. Da li je takav scenario moguć?
Sitilidis: „Ostaje da se vidi. Odlazak Gadafija iz Tripolija znači da je on izgubio kontrolu nad državnim strukturama, vojskom, raznim ministarstvima i milionima dolara, koje je njegova porodica ukrala od naroda. Ukoliko bi se Gadafi domogao tih sredstava, on bi mogao da obezbedi finansiranje svojih snaga, lojalista i najamnika, sa Bliskog istoka i iz severne i podsaharske Afrike. Dakle, dva elementa su ključna da bi Gadafi realizovao gerilsko ratovanje - da ideološki motiviše svoje pristalice i da obezbedi sredstva.“
Glas Amerike: Pošto je intervencija NATO-a bila uspešna, da li bi takav scenario mogao da se ponovi i u Siriji?
Sitilidis: „U Siriji nemate veoma agresivnu pobunu, sličnu onoj u Libji. U Siriji, pobuna se koncentriše na nastojanja ka promenama i reformama u društvu. U svetlu oštrih mera sirijskog režima, imate sve intenzivnije apele sirijske opozicije i naroda za zapadnom intervencijom, da se u Siriji ponovi libijski vid intervencije. Medjutim, pre toga će se koristiti sankcije, embargo na isporuku sirijske nafte, zamrzavanje finansijskih transakcija, uspostavljanje zone zabrane letenja, itd. Pored toga, glavni problem u svemu ovom je uloga Irana, koji pomaže Asadu, što će zahtevati oštrije medjunarodne mere prema Teheranu s jedne strane i Damasku sa druge.“