“U svetlu predstojećeg drugog kruga predsedničkih izbora u Francuskoj, kao i parlamentarnih izbora u Grčkoj, da li su problemi zemalja Evropske unije prvenstveno političke ili ekonomske prirode?” Kolega Branko Mikašinović postavio je to pitanje saradniku Centra Vudro Vilson, Džonu Sitilidisu.
Sitilidis: “Evropski ekonomski problemi su manifestacija političke kulture evropskih zemalja. Ono što guši Evropu su ogromne socijalne beneficije za stariju populaciju u sporo rastućim ili stagnantnim ekonomijama, uključujući Francusku. Ono što se dešava u Francuskoj je na političkom i ekonomskskom planu važno za Francuze i francusko društvo, ali na globalnom, izbori u Francuskoj neće imati velikog odjeka, pošto Francuska jednostavno više nije velika sila, kao što je to možda bila pre 20-30 ili više godina. Medjutim, ishod izbora u Frnacuskoj će se bitno odraziti na Evropsku uniju. I dok se Nemačka i Francuska takmiče za političko vodjstvo u Evropskoj uniji, očigledno je da Francuska relativno stagnira u poredjenju sa Nemačkom. Bez obzira na ishod izbora u Francuskoj, Nemačka će ostati glavna ekonomska, a prema tome, i politička sila u EU. Medjutim, francuski izbori će biti barometar raspoloženja Evropljana u pogledu buduće ekonomske politike kontinenta - odnosno prihvatanja ili odbacivanja nemačkog ili francuskog ekonomskog modela - štednje ili ekspanzije.
Glas Amerike: Kakve promene se mogu mogu očekivati zavisno od ishoda predsedničkih izbora u Francuskoj?
Sitilidis: “Mislim da je važno ko će pobediti na izborima u Francuskoj, mada je ishod neizvestan, zbog uticaja ekstremnih levo i desno orijentisanih stranaka. U Francuskoj je takodje došlo do oživljavanja ekstremnog nacionalizma, tako da, na primer, ekstremna desnica odbija podršku Sarkoziju, a slična situacija se dešava u Holandiji, pa i u Grčkoj. Francuzi, a i drugi Evoropljani nezadovoljni su postojećim političkim establišmentima, koji su nesposobni ili su spori u rešavanju problema, dok vodeće azijske zemlje, kao što su Kina i Indija, postaju sve izraženiji konkurenti, a tu je i zemlja na periferiji Evrope - Turska. Dakle, Evropa je u jeku krize i postavlja se pitanje kako sprovesti mirnu i stabilnu tranziciju ka novom evropskom modelu, koji bi se suočio sa realnošču novih rastućih sila i država širom sveta.”
Glas Amerike: Da li će se, zbog ekonomskih teškoća, Evropa suočiti sa jos težim problemima?
Sitilidis: “Vodeće zemlje Evropske unije, Francuska i Nemačka, koje se suočavaju sa sadašnjom ekonomskom krizom, imaju različite solucije, koje bi, ako se ne usaglase, mogle da dovedu do zahladjivanja odnosa dve zemlje i dubljih tenzija u Evropi, u svetlu nastojanja Pariza i Berlina da postanu glavni politički faktor u Evropi. Da bi se predupredila takva situacija, EU treba da se koncentriše na rast privrede i na političke reforme, ili će nastaviti da stagnira.”
zc