Na početku proleća milioni Japanaca uživaju u cvetovima japanske trešnje, koji se smatraju simbolom prirodne lepote. Drugi pak, sa zebnjom dočekuju njihovo cvetanje jer to znači da će im nevidljivi oblaci polena drugog drveća - kao što su kedrovi - izazvati snažna kijanja i neizdržive nadražaje sluzokože nosa i očiju.
Prema jednom istraživanju, između 10 i 20 odsto Japanaca pati od polenskih alergija. U Tokiju, približno jedan od svakih pet stanovnika reaguje na polen.
Na žalost - leka nema. Mnogi od osetljivih žale se da loše spavaju, a da danju ne mogu da se koncentrišu, što dovodi do niže produktivnosti i većeg broja bolovanja. Stručnjaci često savetuju ljude da nose naočare i hirurške maske, kao i da otčetkaju odeću kada dođu kući.
Da bi pravovremeno upozorili pacijente, japanski ogranak svetskog meteorološkog kanala Vedernjuz, još od 2005. koristi specijalne detektore za merenje procenta polena u vazduhu. Ove godine, širom Japana postavljeno je 700 takvih detektora, takozvanih polenbota, koji u svakom momentu javljaju procenat alergena u vazduhu.
Naoko Taki, iz kanala Vedernjuz informejšn, kaže da podaci dobijeni od njih omogućavaju tačne prognoze.
"Polen u vazduhu ne može da se vidi, pa nije lako ustanoviti kako se kreće. Sa ovoliko robota širom zemlje možemo da vidimo kuda i kako se kreće. Na taj način možemo da predviđamo kada će na nekoj lokaciji doći do visoke koncentracije", kaže Naoko Taki.
Uz pomoć ugrađenog lasera, polenbot prebrojava čestice polena koje uđu u loptu, a registruje i temperaturu, atmosferski pritisak i vlažnost. Podaci se bežičnim putem šalju u kompjuterski sistem radi izrade mape kretanja polena.
Terujoši Hajamizu, iz japanskog Ministarstva ekologije, kaže da vlada taj problem uzima veoma ozbiljno jer polenske alergije utiču na produktivnost.
"Polenska kijavica utiče na ljude i izaziva društvenu štetu, jer pacijenti moraju da izostaju sa posla. Vlada je to ozbiljno razmotrila i uhvatila se u koštac sa tom situacijom", kaže Hajamizu.
Naravno, alergiju izazivaju i druge vrste polena, ali u Japanu glavni uzročnik su kedrovi. Posle Drugog svetskog rata, kedar je izabran za osnovni izvor građevinskog drveta jer raste brže od drugih vrsta. Potražnja za kedrovinom opala je ranih šezdesetih godina, ali te vrste drveća još ima u dovoljnim količinama da u proleće zagorčava život mnogim Japancima.