Izveštaj Fridom hausa o stanju osnovnih sloboda i demokratskih institucija u zemljama u tranzici za 2017. godinu pokazuje da se u Srbiji nastavlja pogoršanje stanja, četvrtu godinu za redom. Kako u razgovoru za Glas Amerike kaže predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko, izveštaj nije iznenađenje i svodi se na to da su pokazatelji demokratije u padu, a da društvo ide ka autoritarnosti.
Po njenim rečima, najteže stanje je u oblasti pravosuđa, i stanja u medijima.
"Osnovni problem Srbije je što nije definisala svoje granice, odnosno nije ih prihvatila, tako da se stalno raspinje između držabnog pitanja i reformi. Reforme su u krizi, s obzirom na to da nije sprovedena ni jedna značajnija reforma, pre svega pravosuđe. Pravosuđe se u izveštaju navodi kao jedan od glavnih i najvećih problema Srbije, i oba poglavlja koja se tiču pravosuđa su zapravo u stanovitim problemima, s obzirom da nije došlo do nekih značajnijih pomaka."
Osim pravosuđa i medija, Fridom haus konstatuje da se stanje pogoršava i u drugim oblastima - nacionalnoj demokratskoj upravi, izbornom procesu, demokratskom upravljanju u lokalnim zajednicama i korupciji. Pad se beleži i u oblasti civilnog društva, mada, kako kaže Biserko, nevladin sektor u Srbiji je generalno dobro ocenjen.
"Najbolje u ovoj kvalifikaciji je prošao civilni sektor, koji se karakteriše kao veoma vibrantan, sektor koji reaguje na sve pojave koje su karakteristične za ovakva društva. Naravno, oni trpe određene pritiske i demonizaciju u medijima zbog toga. Ali, svejedno, s obzirom na iskustvo koje pojedine organizacije imaju poslednjih tridesetak godina, mislim da ipak uspevaju da nametnu određene poglede na ono što se dešava u zemlji."
Dve stvari koje se u izveštaju Fridom hausa posebno ne navode su stanje u kome se nalazi opozicija u Srbiji, i još više, stanje institucija, kaže sagovornica Glasa Amerike.
"Pored ovih indikatora koji su navedeni u izveštaju Fridom hausa, mislim da ono što izostaje jeste da su u međuvremenu totalno uništene, devastirane institucije, da je parlament takoreći pod kontrolom predsednika, da ne postoji parlamentarni život. Znamo kako se odvija proceduralno i kako deluje ta atmosfera u parlamentu, koja onemogućava bilo kakvu suštinsku raspravu o bilo kom pitanju. Znači, sve su institucije devastirane, deprofesionalizovane. Nezavisna regulatorna tela su takođe dovedena u stanje da više nemaju onu relevanciju koju su imala."
Čini se, po oceni predsednice Helsinškog odbora u Srbiji da se približava vreme za velike odluke koje se direktno tiču budućnost zemlje:
"Ja mislim da se približava trenutak kada će predsednik Vučić morati da donese životnu odluku - da li će stvarno istrajati na tom evropskom putu, i u tom smislu rešavati probleme koji su ključni, kao što je pitanje Kosova. Ili će se okrenuti i odustati od svega toga, i izgubiti tu istorijsku šansu koju on kao političar ima. Zato što ima tu nadmoć i u parlamentu, i kao predsednik koji je dobio tako veliku podršku."
Da li zbog ocena iz izveštaja Fridom hausa, ili nekih drugih razloga, tek, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u razgovoru sa predstavnikom OEBS za slobodu medija Arlemom Dezirom, istakao da Srbija čvrsto podržava principe i standarde slobode medija i izražavanja i naglasio da će se, o nacrtu Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji, konsultovati sa OEBS.
Ovakvi i slični potezi - ukoliko se zaista sprovedu u delo, sigurno će kao rezultat imali i popravljanje pozicije Srbije u izveštajima Fridom hausa i drugih sličnih organizacija.