Odgovor Izraela na napad Hamasa uticao je na povećanje broja hapšenja palestinskih novinara na okupiranoj Zapadnoj obali, navodi se u izveštaju objavljenom u četvrtak.
Ta država je 2023. godine rangirana kao šesta najgora po broju kazni zatvora za novinare na svetu. Sedamnaest novinara je iza rešetaka, svi su uhapšeni nakon terorističkog napada 7. oktobra, prema podacima Komiteta za zaštitu novinara (CPJ) sa sedištem u Njujorku.
U godišnjem izveštaju, koji donosi spisak novinara pritvorenih zbog svog rada od 1. decembra, njih je ukupno 320. Među njima su i novinari Glasa Amerike i njenih sestrinskih mreža Radija Slobodna Azija i Radija Slobodna Evropa.
Kina je na vrhu u 2023. godini, a odmah iza nje slede Mjanmar, Belorusija, Rusija i Vijetnam.
Iran se izjednačio sa Izraelom na šestom mestu, svaki sa po 17 novinara u zatvoru.
„Poruka je jasna. Novinari traže odgovornost nadležih, a oni na vlasti to često smatraju neverovatno pretećim”, rekla je izvršna direktorka CPJ-a Džodi Ginsberg.
Ginsberg je rekla da podaci pokazuju kako autoritarni režimi zloupotrebljavaju zakone da bi pritvarali i ućutkali novinare.
„I to je upravo njihova namera, da ućutkaju kritičare", rekla je ona.
Komitet je zabeležio više hapšenja palestinskih novinara od i nakon 1. decembra 2023. Izrael je od 7. oktobra pritvorio ukupno 25, a od srede je 19 ostalo iza rešetaka, utvrdio je CPJ.
„Ovaj veliki broj hapšenja jednostavno je odraz šireg obračuna protiv novinara“, rekla je Ginsberg.
Sukob se već pokazao kao najsmrtonosniji u istoriji za novinare, sa najmanje 83 ubijenih novinara, od toga 76 Palestinaca, četiri Izraelca i tri Libanca. Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na upit Glasa Amerike sa zahtevom za komentar. Ranije je negiralo da su novinari bili mete napada.
Pritvaranja novinara uobičajena su na Zapadnoj obali, kaže palestinska politička analitičarka Nur Ode. Ali Ode, bivša reporterka Al Džazire rekla je da nikada nije videla ništa slično nedavnom talasu hapšenja.
„Razmere su zaista užasni“, rekla je Odeh za Glas Amerike iz Ramale, dodajući da misli da je cilj da se pokaže ko je glavni .
Većina novinara nalazi se u administrativnom pritvoru, utvrdio je CPJ. To znači da izraelske vlasti mogu da zadrže novinara bez optužbe, na osnovu toga što veruju da planira da počini zločin u budućnosti, saopštio je CPJ.
„Ne morate ništa da uradite da bi vas uhapsili. Nema zaštite, ne postoji nikakav mehanizam zaštite", kaže Odeh.
Još jedan trend u ovogodišnjem izveštaju o zatvaranju novinara je korišćenje optužbi protiv novinara, koje nemaju veze sa njihovom profesijom, rekla je Ginsberg. Optužbe se kreću od pranja novca preko utaje poreza do terorizma.
„Na taj način oni na vlasti mogu novinare da označavaju kao kriminalce, kao neprijatelja“, dodaje Nur Ode.
Kineska vlada je među onima koje redovno koriste tužbe za nacionalnu bezbednost u targetiranju novinara. Kina se već dugo među najgore rangiranim zemljama kada je reč o pritvorenim novinarima. Ove godine je na prvom mestu sa njih 44 koji se nalaze u zatvorima.
Skoro polovina od njih, 19 su Ujguri, što predstavlja sumorni spoj lošeg stanja slobode štampe u Pekingu i kršenja ljudskih prava protiv većinski muslimanske etničke grupe.
Ujedinjene nacije su upozorile da bi bi zlostavljanje Ujgura u Sinđangu mogao da bude zločin protiv čovečnosti. Nekoliko vlada, uključujući Sjedinjene Države, reklo je da je to genocid. Peking negira sve to.
Za Zubajru Šamseden, koja radi u Ujgurskom projektu za ljudska prava u Vašingtonu, nesrazmerno zatvaranje ujgurskih novinara nije slučajnost.
„Za kinesku vladu, ujgurski novinari su opasna grupa ljudi. Pokušavaju da se obračunaju sa njima posebno zbog toga što ne žele da se čuje ujgurski stav", kaže Šamseden.
Ginsberg dodaje da su novinari koji izveštavaju o manjinskim grupama, ili su njihovi pripadnici, najprogonjenijima. U odgovru Glasu Amerike, portparol kineske ambasade u Vašingtonu odbacio je izveštaje da Peking ne poštuje slobodu medija.
„Kineska vlada štiti slobodu štampe u skladu sa zakonom i pruža ulogu medijima i građanima u nadzoru javnog mnjenja“, rekao je portparol.
On je rekao da pojedinci u Americi blate i napadaju Kinu, što, kako kaže, samo po sebi širi dezinformacije.
Ginsberg je ukazao na Hong Kong, gde je sloboda medija naglo opala od kada je Kina usvojila Zakon o nacionalnoj bezbednosti 2020. godine, samo jedan dokaz za suprotne tvrdnje.
Prodemokratskom izdavaču Džimiju Laiju trenutno se sudi po tom zakonu i, ako bude osuđen, mogao bi da dobije doživotnu robiju.
Većina novinara je u zatvoru u svojim zemljama. Ali od 320 reportera u zatvorima širom sveta, CPJ je dokumentovao 17 pritvorenih u stranim zemljama, većina u Rusiji.
Od 22 novinara u zatvorima u Rusiji, 12 su strani državljani, dvoje Amerikanaca i 10 Ukrajinaca.
„To vam govori ne samo kako Rusija želi da kontroliše narativ unutar zemlje, već i kako želi da kontroliše narativ van zemlje“, rekla je Ginsberg.
Ruska ambasada u Vašingtonu nije odgovorila na upit Glasa Amerike sa zahtevom za komentar.
Amerikanci su Evan Gerškovič iz Vol strit žurnala i Alsu Kurmaševa iz Radija Slobodna Evropa. Međunarodne grupe za slobodu medija navode da su optužbe protiv oboje neosnovane i politički motivisane.
Gerškovič, koji negira optužbe za špijunažu, u pritvoru je skoro 10 meseci. Kurmaševa, koja je privedena u oktobru, odbacila je optužbe da je prekršila ruski zakon o stranim agentima.
Pol Beket, pomoćnik urednika Vol strit žurnala sa sedištem u Vašingtonu, koji vodi kampanju novina da obezbedi Gerškovičevo oslobađanje, rekao je da bi predstojeća godišnjica hapšenja njegovog kolege trebalo da pojača napore da se novinar oslobodi.
„Ovo bi svima trebalo da da novi osećaj hitnosti da je ovo trajalo predugo i da treba da se popravi što je pre moguće“, rekao je Beket za Glas Amerike.
