Nova izraelska vlada odobrila je u ponedeljak spornu paradu izraelskih nacionalista kroz palestinska područja oko Starog grada u Jerusalimu, postavljajući povod za moguće obnovljene konfrontacije samo nekoliko nedelja nakon 11-dnevnog rata sa militantima Hamasa u pojasu Gaze. Hamas je pozvao Palestince da se "odupru" maršu.
Parada, zakazana za utorak, stvara test za tek formiranu vladu koju predvodi premijer Naftali Benet i koja predstavlja partijsko šarenilo koje uključuje tvrde nacionaliste, kao i prvu arapsku stranku koja sedi u vladajućoj koaliciji.
Svake godine izraelski ultranacionalisti održavaju bučan marš mašući plavo-belim zastavama i skandirajući slogane dok hodaju kroz Damask kapiju Starog grada i kroz središte muslimanske četvrti kako bi proslavili izraelsko zauzimanje Isočnog Jerusalima Šestodnevnom ratu 1967. Palestinci marš smatraju provokacijom.
Parada je prvobitno bila zakazana za 10. maj. U to vreme tenzije su već bile visoke nakon nedelja sukoba između izraelske policije i palestinskih demonstranata oko džamije Al-Aksa, jednog od najsvetijih mesta u Islamu, kao i pokušaja jevrejskih naseljenika da isele desetine Palestinaca iz njihovih domova u obližnjem susedstvu.
Dok su hiljade jevrejskih aktivista započinjale povorku, policija je naredila promenu rute kako bi se izbegla Damask kapija. Militanti Hamasa u Gazi ispalili su salvu raketa prema Jerusalimu, rasplamsavajući rat koji je odneo 250 palestinskih života i ubio 13 ljudi u Izraelu.
Zamenik portparola UN-a Farhan Hak rekao je da su zvaničnici UN-a jasno stavili do znanja "potrebu da se sve strane uzdrže od jednostranih koraka i provokacija, da budu uzdržani i omoguće preduzimanje potrebnih poslova na učvršćivanju trenutnog prekida vatre".
Omer Bar-Lev, novi ministar kabineta koji nadgleda policiju, rekao je da se sastao sa policijom, vojskom i najvišim zvaničnicima bezbednosti kako bi razmotrio plan.
"Stekao sam utisak da je policija dobro pripremljena i ulažu se veliki napori da se očuva delikatna struktura života i javne bezbednosti", rekao je Bar-Lev.
U njegovoj izjavi nisu navedeni detalji o maršruti parade. Ali izraelski mediji rekli su da će gomila proći pored Damaske kapije, ali da neće ući u muslimansku četvrt.
Policijski zvaničnik, koji je insistirao na anonimnosti jer nije ovlašćen za davanje izjava medijima, rekao je da će biti raspoređeno oko 2.000 policajaca.
Izrael je anektirao Istočni Jerusalim nakon rata 1967. godine i smatra to područje, u kome se nalaze najosetljivija verska mesta u gradu, deo svoje prestonice. Konkurentske pretenzije Palestinaca i Izraelaca na sveti grad leže u osnovi sukoba i izazvale su mnoge runde nasilja.
Hamas je izdao izjavu u kojoj poziva Palestince da pokažu "hrabar otpor" maršu. Pozvala je ljude da se okupe na ulicama Starog grada i u džamiji Al-Aksa kako bi se "ustali u lice okupatoru i svim mu sredstvima oduprli kako bi zaustavili njegove zločine i aroganciju".
Izraelska televozija Kanal 13 javila je da je izraelska vojska u pojačanoj pripravnosti na okupiranoj Zapadnoj obali i duž linije sa Gazom kako bi se pripremila za moguće nasilje.
Vojska je saopštila da "sprovodi tekuće procene situacije i da je spremna za razne događaje i scenarije". Rečeno je, međutim, da nije bilo pojačanja trupa.
Izraelski poslanici u nedelju su tesno odobrili Benetovu novu vladajuću koaliciju, smenivši Benjamina Netanjahua nakon 12 godina na vlasti.
U ponedeljak je Bennet održao kratak sastanak primopredaje vlasti sa svojim prethodnikom, ali bez formalne ceremonije koja tradicionalno prati smenu vlade, što je znak Netanjahuovog trajnog besa i neprijateljstva prema novoj vladi.
Benet predsedava šarolikom i krhkom koalicijom koju čini osam malih i srednjih stranaka sa dubokim ideološkim razlikama - ali je obećao da će pokušati da izleči podeljenu naciju. Netanjahu je sada lider opozicije.
David Bitan, poslanik desnčarskog Likuda, rekao je za javni radio Kan da Netanjahu nije održao formalnu ceremoniju primopredaje sa Benetom, jer se oseća "prevarenim" formiranjem vlade Benet-Lapid i "ne želi da da ni najmanji legitimitet po ovom pitanju".
Koalicija uključuje tri stranke na čijem su čelu političari koji su nekada bili saveznici Netanjahua, uključujući Beneta. Iako po mnogim pitanjima dele Netanjahuovu čvrstu ideologiju, trojica lidera sukobila su se sa bivšim premijerom zbog njegove ličnosti i stila vođstva.
Prema koalicionom sporazumu, Benet će obavljati premijersku funkciju prve dve godine mandata, a zatim će ministar spoljnih poslova Jair Lapid, arhitekta koalicije, postati premijer.
Benet, 49, postao je premijer u nedelju nakon glasanja 60-59 u Knesetu, pokrivajući haotično zasedanje parlamenta. Predlog je usvojen nakon što je pripadnika koalicije hitna pomoć iz bolnice odvela u zgradu parlamenta da glasa, uprkos uzdržavanju člana koalicije iz islamističke stranke Ram.
Benet se suočava s izazovom održavanja slabe koalicije i rekao je da daje prednost popravljanju mnogih pukotina koje dele izraelsko društvo.