Linkovi

Izložba "Američko preduzetništvo" - od krzna do globalizacije

  • Nikoleta Ilić

Dan rada, koji se u Sjedinjenim Državama slavi prvog ponedeljka u septembru predstavlja proslavu dostojanstva rada, ali je postepeno prerastao u višednevno slavlje nezvaničnog okončanja leta. U Nacionalnom muzeju američke istorije otvorena je izložba kojom se prati razvoj rada u Sjedinjenim Državama u prethodnih 250 godina.

Izložba “Američko preduzetništvo” počinje od Trgovačkog doba, koje se odvijalo od sedamdesetih godina 18. veka do pedesetih godina 19. veka.

Nensi Dejvis, kustos izložbe kaže -- “U to vreme je bilo lovaca na krzna, poljoprivrednika, zanatlija i trgovaca i svi su tesno sarađivali.“

Trgovina je počela da se razvija kada su lovci na krzna sa američkog srednjeg zapada krenuli 800 kilometara na jug da bi zamenili krzna za potrepštine.

“Oni se veoma razlikuju od zanatlija na Istočnoj obali, koji su radili u sopstvenoj kući ili u radnjici iza kuće. Proizvodili su robu, ali su je prodavali poznanicima i komšijama", objašnjava Dejvis.

I, konačno, roba je počela da se proizvodi u fabrikama. Industrijalizacija je u potpunosti promenila život radnika.

Kustos Piter Libhold, organizovao je deo izložbe posvećene dobu korporacija, od šezdesetih godina 19. veka do tridesetih godina 20. veka.

“Tada su ljudi, sa poljoprivrednih dobara, počeli da napuštaju seoska područja i sele se u gradove, gde su postajali industrijski radnici. I to predstavlja glavnu promenu u prirodi posla", priča Libhold.

Dok su poljoprivrednici i zanatlije u potpunosti kontrolisali sopstveni život, navodi Libhold, u fabrikama su izgubili tu kontrolu. Kako je industrijalizacija prevladavala, i vlasnici i menadžeri osvajali sve veću vlast, dolazilo je do sukoba. Investitori su želeli veću zaradu, dok su se radnici borili za veće povlastice.

“Jedina tradicija u Sjedinjenim Držama jeste da ne postoji tradicije. Tokom istorije ove zemlje, ljudi su snažno verovali u sopstveno mišljenje, i na kraju nije bilo pobednika", kaže Libhold.

U to vreme najveće kompanije – Carnegie Steel, Standard Oil i Ford Motors, zapošljavali su desetine hiljada radnika.

“Fabrike su rasle, i uvodile specijalizovane mašine. Radnici su morali da se specijalizuju. Umesto talentovanog radnika koji je obavljao kompletnu operaciju, dobili ste radnika koji je postao zupčanik u mašini“, navodi Libhold.

Radnik je bio bezličan, a fabrike veličanstvo. Ali inovacije, iznosi Libhold, predstavljaju jedan od elemenata američke istorije -- “Nacija je nastavljala da se brzo menja. Čim je jedna tehnika savladana, nova se pojavila."

U potrošačkom dobu, između četrdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, reklame su hrabrile potrošače da što više kupuju.

“Početkom dvadesetog veka, priroda posla se menja, sa porastom maloprodaje i uslužnog sektora", kaže Libhold.

Osamdesetih godina prošlog veka, žene su postajale sve značajnije u američkoj privredi, a stigla je i nova globalna era.

“Važnost nacionalnih granica se smanjuje a raste značaj svetske trgovinske razmene. Radna snaga je mnogo pokretljivija", objašnjava Libhold.

Danas neki Amerikanci dovode u pitanje ideju o globalizaciji, a stručnjaci raspravljaju o tome da li će se ona nastaviti, ili će u budućnosti nacije uvesti trgovinske barijere i smanjiti obim kako proizvodnje tako i potrošnje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG