Linkovi

Izbori u Francuskoj: odlučuju "beli" listići?

  • Luis Ramirez

Kandidati za predsednika Francuske: Marin le Pen i Emanuel Makron

Prvi put u novijoj istoriji, Francuzi će u nedelju birati između dva predsednička kandidata koji ne dolaze iz tradicionalnih, sistemskih partija. Mogu da glasaju za Emanuela Makrona, proevropskog levog centristu ili nacionalistu Marin le Pen koja želi da izvede Francusku iz Unije i okonča dolazak migranata, posebno iz muslimanskih zemalja.

Predsednička kampanja bila je veoma emotivna. Francuska odlučuje da li će ostati na sadašnjem kursu globalizacije, ili će krenuti putem novog svetskog trenda – van EU, sa čvrstim granicama i naglaskom na unutrašnjim pitanjima.

Mislim da sam ja dobar izbor u novom svetskom poretku, jer mogu da razgovaram sa Putinovom Rusijom, Trampovom Amerikom, Britanijom Tereze Mej ili Modijevom Indijom. Sve te zemlje se polako udaljavaju od ideologije slobodne trgovine, konkurencije i podrivanja socijalne zaštite. Moja politika je sličnija njihovoj nego politici Angele Merkel”, poručuje predsednička kandidatkinja Marin le Pen.

Marin le Pen zauzela je drugo mesto u prvom krugu, ali se nada da će u nedelju pobediti zbog obećanja da će Francuze ponovo zaposliti u fabrikama i povećati socijalna davanja. Kao i kod izbora Trampa, oni koji se nisu javno izjasnili za koga će glasati - mogli bi presudno da utiču na rezultat. Za sada, istraživanja javnog mnjenja prednost daju bivšem ministru ekonomije Emanuelu Makronu.

Nije u pitanju samo intelektualno, političko i moralno nasleđe Francuske, već i budućnost ujedinjene Evrope i sveta u kojem smo odlučili da igramo ulogu”, kaže Emanuel Makron.

Jedna od najvećih stopa nezaposlenoti u Evropi i teroristički napadi širom zemlje postavili su pitanje da li je politika globalzacije ispravna. Le Pen želi da ukine evro. Levica i centar je posmatraju kao opasnu, a u poslednjem duelu Makron je optužio da bi mogla da izazove građanski rat. Najveći izazov za Makrona je da, kao bivši član vladajuće Socijalističke partije, dokaže glasačima da stvari neće biti iste. Zašto mu istraživanja javnog mnjenja daju prednost?

Zato što je sebe uspeo da predstavi kao autsajdera, kao disidenta u administraciji. Šta će zaista proizvesti, još ne znamo”, ocenjuje istoričar Patrik Vil.

Francuska je podeljena više nego ikad u posleratnoj istoriji. Izbori u nedelju sigurno će doneti promenu, pitanje je samo za koliku će se odlučiti francuski glasačI.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG