Građani Etiopije glasaju na parlamentarnim izborima koji su do sada najveći test za premijera Abija Ahmeda. Paralelno sa izborima u toku je i rat, a zbog logističkih probleka, stotine okruga nisu u mogućnosti da organizuju glasanje.
Izbori su odloženi od prošle godine i centralni su deo reformi koje sprovodi premijer Abij, koji je na vlast došao 2018. i čiji se izbor tada tumačio kao kraj decenija autoritarne vladavine. Sledeće godine je dobio Nobelovu nagradu za mir.
Ove izbore opisao je kao prve "fer i slobodne izbore u Etiopiji". Učestvuje ukupno 47 stranaka, a očekuje se da na izbore izađe više od 37 miliona Etiopljana.
Abijeva Partija prosperiteta bi, prema projekcijama, ponovo trebalo da osvoji vlast.
Opozicija, međutim, optužuje vladajuću partiju da maltretira kandidate, manipuliše i preti nasiljem. Neke od vodećih opozicionih partija bojkotuju izbore.
Abij je takođe kritikovan zbog rata u regionu Tigraj na severu zemlje, koji je između ostalog, izbio i zato što su se lokalni lideri pobunili zbog prošlogodišnjeg odlaganja izbora.
Bivši lideri regiona Tigraj, koji se sada bore protiv etiopske vojske, kažu da su borbe žestoke u prethodnim danima. Hiljade civila su pogiunule, a ljudi umiru i od gladi.
Etničko nasilje, u kojem su poginule stotine ljudi, izbilo je u regionima Amhara, Oromia i Benišagul-Gumuz.
Međunaroda zajednica zabrinuta je zbog izbora. SAD su rekle da ih najviše brinu okolnosti u kojima se izbori održavaju, a EU je saopštila da neće slati posmatrače jer im je odbijen zahtev da unesu opremu koja im je potrebna. Etopiija je odgovorila da strani posmatrači "nisu od ključne važnosti da bi izbori bili kredibilni", iako su posmatrači iz Afričke unije tu.
UN takođe ocenjuju da se izbori održavaju u problematičnoj atmosferi i upozoravaju na nasilje koje je u toku.
