Sedam godina pošto su mase građana, pune entuzijazma, demonstrirale u Kairu tražeći smenu dugogodišnjeg vladara Hosnija Mubaraka u događajima koji su postali najpoznatije žarište Arapskog proleća, Egipat se priprema za predsedničke izbore u martu. Biće to test i pokazatelj šta je zemlja dobila, a šta izgubila kao rezultat tih burnih dana početkom 2011.
Egipćani su u januaru 2011. glasno zatražili promene – i dobili su ih. Sedam godina kasnije, realnost ponekad deluje sumorno. Međutim, analitičari kažu da su se neke stvari promenile na bolje. Said Saek, stručnjak sa Američkog univerziteta u Kairu, podseća:
"Sada se čuje mnogo kritika na račun predsednika ili vladinih zvaničnika što se nikada nije događalo, na primer pre 50 ili 60 godina, za vreme prdsednika Nasera. Tako da Egipat napreduje ali ne možemo to porediti sa onim što se događalo u drugim zemljama, koje su morale da prođu kroz građanske ratove i bili su im potrebni vekovi da razviju demokratiju.”
Za razliku od Sirije i Libije, Egipat je izbegao građanski rat pošto se vojska uzdržala od nasilja – ali je u isto vreme suzbila neke od novoosvojenih sloboda.
Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi izabran je 2014. posle smene islamističkog predsednika Mohameda Morsija. El Sisi sada želi novi mandat. Neki birači su apatični, drugi nezadovoljni dok treći žele da on ostane predsednik..
"On obnavlja egipatsku vojsku. Obnavlja ekonomiju Egipta i infrastrukturu. Bavi se mnogim teškim pitanjima kao što je rapidni rast populacije”, podseća Said Sadek.
Međutim, Egipat je polarizovan. Islamisti su ljuti na El Sisija što je zbacio Muslimansko bratstvo. Liberalni birači žale zbog gubitka nekih sloboda. Većina veruje da Egipat tek treba da se oporavi posle arapskog proleća.
"Postoje mnoga osetljiva pitanja u vezi sa suverenitetom i veće osećanje nacionalizma nego u mnogim zemljama Bliskog istoka pošto je, naravno, u pitanju veoma stara zemlja sa drevnom civilizacijom. Postoji osećanje ranjenog nacionalizma, ideja da zemlja zaostaje i nije tamo gde zaslužuje da bude – ekonomski i politički”, navodi Džejn Kininmont iz Četam Hausa.
El Sisi izlazi na izbore suočen sa slabom opozicijom i u velikoj meri je favorit na novim izborima.
"Aktuelna vlada želi da osigura da El-Sisi bude ponovo izabran ali takođe tu je javnost koja želi da veruje da je Egipat demokratija, posle velike političke cene koju su platili za to posle revolucije 2011", konstatuje Kininmont.
Niko ne očekuje savršene izbore ali analitičari kažu da oni i dalje pokazuju koliko je daleko Egipat dogurao u burnim godinama posle pobune na trgu Tahrir.