Tokom 25 godina, koliko je proteklo od zločina u Srebrenici, Srbija je prolazila kroz različite faze u odnosu prema tom događaju. Od potpunog negiranja, do, kako kaže izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Ivana Žanić, ocena da se zločin dogodio, ali sa daleko manjim brojem žrtava.
U razgovoru za Glas Amerike Žanić ističe da sadašnja garitura na vlasti govori da je to jedan veliki zločin, ali da to i dalje nije genocid.
“Važno je priznati da je Srbija i te kako učestvovala u Srebreničkom genocidu i da ovi ljudi koji su danas na vlasti su takođe učestvovali u srebreničkom genocidu. Kada imate te ljude nakon 25 godina i dalje na političkoj sceni Srbije, kojima se daje veliki prostor u medijima, da ne kažem da neki od njih izdaju i knjige koje se onda promovišu u državnim institucijama, onda je zaista stanje gotovo pa nepromenjeno. Osim što smo svedoci poslednjih godina sve većeg i agresivnijeg revizionizma u pogledu srebreničkog genocida, jednog potpuno iskrivljavanja sudski utvrđenih činjenica i reinterpretacija tog događaja.”
Isključiti politiku i političare
Na pitanje šta treba da se dogodi u Srbiji da bi se taj odnos promenio, Ivana Žanić ističe da bi bilo dobro kada bi bilo moguće isključiti politiku i političare povodom generalnog pitanja suočavanja sa prošlošću i događaja tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije:
“Ukoliko vi imate obeležavanje, na primer jednog ovako značajnog događaja kao što je genocid u Srebrenici, onda ti političari koji su govoto non-stop na TV-u i koji su non-stop pojavljuju u javnosti, govore da se zapravo to nije desilo i uvek imaju tu retoriku – a šta su nama Srbima Bošnjaci radili. Onda prosečan građanin Srbije koji se po pravilu informiše putem televizije, ne može da stekne neki drugačiji odnos prema tim događajima. On neće uzeti da čita presude Haškog tribunala, neće uzeti da čita presude Međunarodnog suda pravde. On na televiziji za nacionalnom frekvencijom neće videti nekoga ko se bavi ovim temama iz jednog profesionalnog ugla, nekog ko je pročitao te presude, ko je razumeo šta je dovelo do tih događaja. Ne, on će čuti političare za koje je Ratko Mladić heroj koji je oslobodio Srbe. I to je prosto taj opšte prihvaćeni narativ.”
O odnosu prema Ratku Mladiću po rečima Ivane Žanić najbolje govori slika da se u Knez Mihailovoj ulici prodaju majice sa likom Mladića kao turistička atrakcija.
“Mladić je percipiran kao heroj koji nas je oslobodio”, kaže Žanić i dodaje:
“Ono što mene naročito zabrinjava jesu mlađe generacije, koje čak nisu bile ni rođene kada je počinjen genocid u Srebrenici. Da su to ljudi od 20-21 godinu koji pišu radove o Ratku Mladiću, na društvenim mrežama ga brane, prete drugim ljudima zato što su se drznuli da kažu nešto protiv generala Ratka Mladića. I na žalost, čini mi se da je čak i ta generacija izgubljena. A ako je izgubljena generacija koja sada ima 20-21-22 godine, onda se ja pitam – a koja to generacija nije izgubljena. Jer 25 godina nije malo, to je četvrt veka. Neko ko je rođen 95. godina sada je već verovatno završio fakultet, možda se zaposlio, možda je osnovao svoju porodicu. A mi se gotovo ni malo nismo odmakli od tog narativa.”
“Vučićev odnos prema Srebrenici je farsa”
Po njenom mišljenju vrlo je simptomatičan i odnos predsednika Srbije Aleksandra Vučića prema Srebrenici. To je samo jedna farsa, kako je je vidim, kaže Žanić u razgovoru za Glas Amerike.
“Ako ste vi spremni da prelepljujete tablu na kojoj piše Bulevar Zorana Đinđića, a svi znamo ko je bio Zoran Đinđić i čega je on bio simbol u Srbiji, da stavljate natpis na kome piše Bulevar Ratka Mladića, a da onda nekoliko godina nakon toga odete u Srebrenicu da se izvinite za taj zločin, a da istovremeno nakon toga sebe prikazujete kao najveću žrtvu jer niste dočekani onako ste očekivali da ćete biti dočekani, da valjda ti ljudi, te porodice žrtava, te majke Srebrenice treba vama da budu zahvalne što ste se tu pojavili, onda je to samo jedna farsa. Tu nema iskrenosti, tu nema bilo kakvog osećaja stida, osećaja za pravdu i onoga što je potrebno u tom trenutku da se uradi.”
“I da to što ste vi političar države koja je odgovorna za patnju tih ljudi, da nećete biti dočekani lepo i u zagrljaju, i da morate da istrpite sve što se tamo dešava. Ukoliko ste iskreni. A pošto niste iskreni, onda sve to okrenete u svoju korist. E tako je uradio i Aleksandar Vučić, a tako nastavlja i dalje da radi, jer on da je bio iskren on ne bi svake godine u julu, ni on, ni ministri u njegovoj vladi poricali u umanjivali ovaj zločin i barem bi u julu mesecu bili toliko pristojni da ne omalovažavaju te žrtve, niti njihovu patnju”, kaže još Ivana Žanić.
Na pitanje šta treba da se dogodi kako bi se u celom regionu popravili odnosi iz ugla prošlosti i suočavanja sa njom, Žanić podseća da je namera međunarodne zajednice kada je osnovan Haški tribunal nije bila da se po završetku rada Haškog tribunala svi u regionu pravimo kao da se ništa nije desilo.
Tužilaštvo za ratne zločine ništa ne radi
Ideja je bila da po završetku rada Haškog tribunala nacionalni sudovi, konkretno srpsko pravosuđe i srpsko Tužilaštvo za ratne zločine nastave da istražuju i procesuiraju odgovorne za ratne zločine.
“Mi smo sada u jednoj apsurdnoj situaciji da imamo specijalizovano Tužilaštvo za ratne zločine koje gotovo da ništa ne radi. Političare na vlasti iste kao pre 20 ili 25 godina i narod, i žrtve, i porodice žrtava koji očekuju pravdu koju ne dobijaju”, kaže Žanić i dodaje da ne mogu građani da budu ti koji će se izviniti za zločine.
“Kako građanin da se izvini kada je na vlasti čovek koji je u Narodnoj skupštini govorio – “za jednog našeg ubićemo 100 muslimana”. Kako bilo šta da se promeni. Kako da neki prosečan građanin Srbije koji jedva sastavlja kraj sa krajem i koji non-stop gleda televizije sa nacionalnom frekvencijom da razmišlja o pomirenju u regionu i problemima sa kojima se mi danas suočavamo, a koji su direktna posledica toga šta se dešavalo u prošlosti.”
“Političari nas pozivaju da gledamo u budućnost i to je hipotetički sve lepo. Ali kada dođemo do sadašnjosti, nama su uvek problemi u prošlosti. U julu je to Srebrenica, u avgustu je to Oluja, itd, itd. I kako onda da imamo zajedničku budućnost kada ne možemo da shvatimo da smo mi imali i zajedničku prošlost i da su za neke događaje iz te zajedničke prošlosti je neko odgovoran, neko je počinilac, a neko je žrtva”, kaže na kraju razgovora za Glas Amerike Ivana Žanić, izvršna direktorka FHP.
