Italijanski zvaničnici rekli su da je njihova vlada saopštila Evropskoj komisiji u Briselu da razmatra mogućnost zaustavljanja brodova koji nisu registrovani u Italiji da iskrcavaju migrante koji su spaseni dok su pokušavali da pređu Sredozemnom more putujući iz Libije.
Ovaj dramatičan potez dolazi nakon što je gotovo 11.000 tražilaca azila i ekonomskih migranata, većinom iz afričkih nacija, stiglo do italijanske obale u periodu od četiri dana iz ratom razorene Libije. U pismu upućenom Komisiji, italijanski ambasador u Ujedinjenim nacijama, Mauricio Masari, rekao je da je situacija postala "neodrživa".
Na sastanku u sredu, Masari je obavestio Dimitrisa Avamopulosa, evropskog komesara za migracije, da njegova vlada sada razmatra odbijanje prava na iskrcavanje za sve brodove koji ne nose italijansku zastavu ili koji nisu deo misije EU za sprečavanje i spašavanje u Mediteranu.
Libija kao kapija Evrope za migrante
Italijanski premijer Paolo Gentiloni optužio je partnerske nacije u EU da "okreću glavu" i da ne rade dovoljno kako bi pomogle Italiji po pitanju talasa migranata koji prelaze Mediteran. Libija je postala glavna kapija Evrope za migrante i izbeglice iz zemalja širom podsaharske Afrike, kao i sa Arabijskog poluostrva, Egipta, Sirije i Bangladeša.
Iako mnogi od njih beže od rata i progona, većina onih koji koriste Libiju pokušavaju da pobegnu od siromaštva. Italija je postala glavno odredište za sve one koji budu spaseni nakon što su zaplovili sa obala Libije. Spasene izbeglice obično bivaju pokupljene brodovim čije operacije vode ili finansiraju dobrotvorne i nevladine organizacije.
Intenzivna rasprava rasplamsala se u Italiji po pitanju toga da li su brodovi koji većinmom operišu pod kontrolom međunarodnih nevladinih organizacija u "istom timu" sa krijumčarima ljudi i da li nenamerno omogućavaju da se trgovima nastavi.
Gotovo 11.000 stiglo u četiri dana
Postoji dramatičan porast broja migranata, delimično i zbog dobrog vremena, koji pokušavaju kratak, ali opasan prelazak preko Mediteranskog mora. U periodu od četiri dana, do utorka, od 24. do 27. juna, 8.863 migranta iskrcala su se u Italiji, uključujući više od 5.000 samo u ponedeljak, prema podacima Međunarodne kancelarije za migrante (IOM). Drugih 2.000 iskrcalo se u utorak.
U prvih pet meseci ove godine, 60.228 migranata stiglo je u Italiju brodom. IOM je izvestio da je 1.562 izgubilo život na moru. Prema dosadašnjem trendu, i s obzirom na to da slede meseci sa dobrim uslovima za plovidbu, broj migranata je na putu da premaši broj od 200.000, koliko se iskrcalo u Italiji 2016. godine.
Oko 15 odsto onih koji stižu su Nigerijci, 12 odsto ih je iz Bangladeša, 10 odsto je iz Gvineje, a devet odsto sa Obale Slonovače.
Druge EU nacije takođe su zatvorile svoje granice za migrante, nadajući se da će ih blokirati u nastojanju da se kreću ka severu. Poljska i Mađarska odbile su da udome neke tražioce azila kako bi olakšale teret koji nose Italija i Grčka, druga zemlja na glavnom udaru. Grčka je iskusila veliki pad u broju tražilaca azila otkako je EU sklopila sporazum sa Turskom da obuzda talas izbeglica i migranata koji koriste tursku teritoriju kako bi nastavili ka Evropi.
Talas migranata od ove nedelje učinio je da ministar unutrašnjih poslova Italije, Marko Miniti, otkaže svoj put u Vašington, kako bi se posvetio rastućoj humanitarnoj krizi, koja se brzo pretvara u političku krizu za jednu od najlevljih koalicionih vlada. Na lokalnim izborima ovog meseca, koalicija je izgubila od partija desnog centra kao što su Liga za sever Matea Salvinija, koja poziva na "zaustavljanje invazije".
Rast domaćeg otpora
Italijanska desničarska Forca Italija vodila je kampanju odbijanja prava na iskrcavanje brodovima koji prevoze migrante. Čak i antiradikalni Pokret pet zvezda okreće se ka više antiimigrantskoj pozicioji, pozivajući na zaustavljanje novih migranata.
Itaija sada traži od Evropske komisije da promeni procedure za azil i dozvoli Italiji da zaustavi nova iskrcavanja migranata ili da ih dramatično redukuje. Ali, nije jasno da li je odbijanje prava na iskrcavanje u skladu sa međunarodnim pomorskim pravom i obavezama koje je Italija preuzela kada je 1951. potpisala Konvenciju o izbeglicama.
Nakon sastanka sa amabasdorom Masarijem u sredu, evropski komesar za migracije Avramobulos pohvalio je primerno ponašanje Italije do sada i složio se: "Italija je u pravu da je situacija neodrživa".
Druge zemlje članice EU moraju "istupiti" i učestvovati u finansijskoj podršci Italiji, rekao je Avramopulost, paraleln sa pomoći afričkim nacijama poput Libije kako bi pokušale da smanje broj ljudi koji se otiskuje put Evrope.
Avramopulos je gotovo izrekao iste opaske u petak, a slična obećanja dali su drugi zvaničnici EU. Lideri bloka od 28 zemalja takođe su se dogovorili prošle nedelje da najizloženije zemlje, Italija i Grčka, treba da dobiju veću pomoć po pitanju pristiglih.
Prošlog meseca, ministri unutrašnjih poslova Nemačke i Italije zatražili su od Evropske unije da ustanovi graničnu misiju duž granice Libije i Nigerije u pokušaju da zaustave pretežno afričke migrante u pokušaju da se domognu Evrope. U prošlosti, EU je pokušala da smanji priliv migranata radeći sa različitim vlastima u Libiji, koje su podeljene između rivalskih vlada i njihovih milicija, ali sa malo uspeha.
Dobar primer produbljivanja haosa u severnoafričkim zemljama je i zaseda u koju je upao konvoj od pet vozila Ujedinjenih nacija u sredu, 30 kilometara od glavnog grada Libije, Tripolija. Nekoliko radnika UN-a držano je neko vreme i pušteno. Lokalni mediji izvestili su da je zaseda izvedena u pokšaju da se izdejstvuje oslobađanje tri trgovca drogom koje su uhapsile građanske snage u Tripoliju.
Džejmi Detmer