Posle mesec dana trajanja mera za borbu protiv pandemije virusom Kovid 19 građani Srbije se dobro drže - kako pokazuje istraživanje Centra za bihevioralnu genetiku Filozofskog fakuteta u Novom Sadu, strah građana da će se zaraziti koronavirusom polako opada, a istovremeno je u padu i opsednutost i okupiranost misli koronavirusom.
Kako objašnjava profesorka na katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Snežana Smederavac, istraživanje o reakcijama i ponašanju ljudi na pandemiju je krenulo 21. marta, uključilo se više od 1.500 ljudi iz cele Srbije, a njihov zadatak bio je da iz dana u dan odgovara na nekoliko pitanja o tome kako se osećaju.
U tom trenutku je bilo svega oko 170 zaraženih i ni jedan smrtni slučaj, i po rečima Snežane Smederevac, ljudi su izveštavali da su prilično okupirani mislima o koronavirusu i ispoljavali su umereni strah da će se zaraziti tim virusom.
"Međutim, posle mesec dana...možemo da vidimo kako se taj strah da će se ljudi zaraziti postepeno smanjuje. Isto tako vidimo da se i okupiranost mislima o koroni takođe postepeno smanjuje. Naravno, mi za to imamo i objašnjenje. Situacija u kojoj smo se našli je nova za sve nas i kada se ljudi nađu u novoj situaciji prirodna reakcija je strah. Zato što nemamo odgovor na tu situaciju, ne znamo da se ponašamo, ne možemo da predvidimo kao će se situacija završiti".
"I strah je u tom smislu jedina adaptivna reakcija zato što nas mobiliše. Mobiliše naše resurse da više razmišljamo o tome i da pokušamo da pronađemo koji je to najbolji odgovor da se sa tim suočimo", kaže u razgovoru za Glas Amerike Smederevac i ističe da je to što se strah smanjuje i što su misli manje okupirane korona virusom ilustracija da su ljudi bića koja mogu na sve da se prilagode.
Većina se pridržava propisanih mera
Razloge za ove ohrabrujuće rezultate objašnjava i sledeće pitanje iz istraživanja - da li se pridržavaju propisanih mera i čak 92,7 procenata ispitanika je odgovorilo je da se uglavnom ili u potpunosti pridržavaju mera - od nošenja maski i rukavica, do držanja fizičke distance u odnosu na druge ljude.
U istraživanju je učestvovalo 1.582 ispitanika, ali je njih oko 500 svakodnevno odgovaralo na pitanja. Među ispitanicima je više od 70 odsto žena, oko 50 odsto studenata, 27 odsto ispitanika je u starosnoj dobi od 26-40 godina, a više od četvrtine su u dobu od 40 do 60 godina. Petina ispitanika ima srednješkolsko obrazovanje, oko 40 odsto završen fakultet, a 70 odsto njih živi u gradu.
"Znači, rade neke konkretne stvari koje ljudima daju osećaj kontrole nad situacijom. Jer ako sve to činite, onda dajete sebi utisak da ste bezbedniji i da ste učinili sve što je u vašoj moći da možete adekvatno da se suočite sa situacijom", ukazuje Smederevac.
Odgovori na pitanje o tome kako podnose zabranu kretanja pokazuje da se svega 15 odsto ljudi dosađuje ili ekstremno dosađuje, a da ostali uspevaju da se nose sa problemom viška vremena koji je doneo policijski čas:
"Kako će ljudi strukturirati vreme u ovoj situaciji zavisi od njihove generalne sklonosti ka aktivnom strukturiranju vremena. Oni koji su bili aktivno pre pandemije nači će načina da tu aktivnost nekako realiziju i tokom pandemije. A oni ljudi koji su imali problem sa strukturiranjem vremena i pre pandemije - isti će problem imati i tokom pandemije, što znači i tokom zabrane kretanja", ističe Smederevac.
Slični su odgovori i na pitanje o tome u kojoj su meri ljuti, iznervirani ili agresivni - samo 3,5 odsto ispitanika kaže da su ekstremno ljuti.
"Verovatno je u pitanju još jedna stabilna karakteristika, budući da se mogu uočiti uobičajene varijacije u stepenu njene izraženosti. To znači da ljudi koji su skloni da često pronalaze razloge za ljutnju, pronaći će je i u ovoj situaciji", ističe se kao odgovor u samom istraživanju.
Odnosi u kući sve bolji
Kako se čini, kriza izazvana pandemijom koronavirusom je najbolje uticala na porodične odnose - svega oko 10 odsto ispitanika ima nezadovoljavajući odnos sa ukućanima, i kako je kaže psihološkinja Snežana Smederevac, "uvek ima oko 10% ljudi koji nečim nezadovljni, i to prirodna raspodela svih fenomena koji se odnose na psihološko ponašanje ljudi."
"Sa druge strane, kada kroz ove četiti nedelje pogledamo tok tog kvaliteta komunikacije i procene kvaliteta komiunikacije, možemo da videti kako vreme teče komunikacija među ukućanima teče sve bolje i bolje. To znači da nakon prvog suočavanja da moraju mnogo češće vremena da provode zajedno, ljudi su sad već uspeli da pronađu neke mehanizme međusobnog, zajedničkog funkcionisanja, koji će biti dobri za sve prisutne", ukazuje sagovornica Glasa Amerike.
Iako u istraživanju nije bilo pitanje o tome šta ljudi očekuju posle pandemije i kako će živeti tada, Snežana Smederevac ističe da rezultati istraživanja pokazuju i obećavaju da će ljudi znati da se snađu i kada kriza prođe:
"Ja bih rekla da je očuvanje tih emocionalnih i psiholoških resursa za momenat kada prestane ova situacija veoma važan aspekt. Ja ne mogu da kažem da se to sada prioritet. Prioritet je kako da što više ljudi ostane zdravo, i da što više ljudi ostane živo. Ali, ovo je takođe jedan važan aspekt našeg funkcionisanja i našeg života, koji nam omogućuje da što lakše prođemo ovu situaciju. To ćemo se lakše suoćiti i sa onim vremenom koje dolazi posle prestanka pandemije koronavirusa", kaže Smederevac.
Na kraju, ostaje i važan momenat dužine trajanje krize izazvane pandemijom koronavirusa - ukoliko ovakva situacija potraje duže, sasvim je izvesno i da će se rezultati menjati. Za sada - sve deluje u granicama normalnog.