Linkovi

Istraživanje BIRN-a i RSF: Mediji u Srbiji pod snažnom političkom kontrolom


Istraživanje Reportera bez granica i BIRN-a o medijima u Srbiji
Istraživanje Reportera bez granica i BIRN-a o medijima u Srbiji

Mediji u Srbiji pod snažnom su političkom kontrolom, prvenstveno kroz državno finansiranje, direktno ili putem oglašavanja javnih preduzeća i institucija, postoji velika vertikalna koncetracija vlasništva u medijima, u "crvenom" je i unakrsno vlasništvo, dok su zakonski i regulatorni okvir dobri, ali se ne primenjuju - neka su od rezultata istražianja koje su BIRN i Reporteri bez granica (RSF) sproveli prošle godine i čiji su rezultati predstavljeni prošle nedelje.

Kako pokazuje istraživanje, politička kontrola nad medijima, prema rezultatima istraživanja je "u crvenom", odnosno visoka. Ovde se posmatrao uticaj države na funkcionisanje medijskog tržišta, sa posebnim fokusom na rizik od diskriminacije koju vrše državni oglašivači. Diskriminacija se može reflektovati kroz favorizovanje političkih partija ili njihovih saradnika u vladi, ili kroz kažnjavanje medija koji kritikuju vladu, kaže se u istraživanju i ističe da ne postoji centralizovano i javnosti dostupno mesto na kome se mogu pronaći podaci o državnom budžetu za oglašavanje.

U "crvenom", pod oznakom "visoko", ocenjen je i rizik po medijski pluralizam u Srbiji, zbog visoke koncentracije vlasništva na tržištu TV, radijskog i štampanog oglašavanja.

RSF i BIRN iznose podatak da postoje četiri glavna aktera koji pokrivaju čak 63,33 odsto publike. Lider na tržištu je Javni servis (RTS 1, RTS 2 i RTV 1) sa 21,62 odsto udela. Sledi Pink media grupa Željka Mitrovića sa šerom od 17,84 odsto. Bivša Antena grupa, koja je u vlasništvu Srđana Milovanovića, poseduje dve velike TV stanice u Srbiji - O2 i Prvu, kroz koje dostiže 15,72 odsto publike. Šer TV Hepi, vlasnika Predraga Rankovića, dostiže 8,15 odsto.

Na tržištu radio-stanica, četiri glavna igrača pokrivaju 52,3 odsto publike, što rizik od koncentracije čini velikim. S Medija tim Zorana Anđelkovića pokriva 15, 8 odsto tržišta, Maksim medija grupa Miloša Krdžića 17, 1, dok PBS i Kopernikus koorporacija Srđana Milanovića nose 10,4 odsto.

Istraživanje Reportera bez granica i BIRN-a o medijima u Srbiji
Istraživanje Reportera bez granica i BIRN-a o medijima u Srbiji

I na tržištu štampanih medija situacija je slična - četiri glavna igrača drže 71,08 odsto tržišta. To su švajcarsko-nemačka koorporacija Ringier Aksel Špringer koja nosi 20,37 odsto tržišta kroz dnevnik Blic i nedeljnik NIN. Nju blisko prati firma Insajder tim, koji izdaje Informer sa 17,4 odsto udela. Slede vladine kompanije Novosti i Politika AD sa 20.86 odsto udela i Adria Medija grupa, koju poseduje Igor Žeželj koji je u vezi sa Telekomom Srbija i Mondo portalom i koji sada izdaje dnevnik Kurir sa 12,43 odsto pokrivenosti tržišta, tvrde istraživači.

U "crvenom" je i unakrsno vlasništvo nad medijima, tvrde RSF i BIRN, ocenjujući da je koncentracija vlasništva viska i da zbog toga predstvlja ozbiljnu pretnju po medijski pluralizam.

Istraživanje pokazuje da osam glavnih vlasnika kontroliše 74,88 odsto tržišta, što je visoka koncentracija po korišćenoj MOM metodologiji. Vlada, kroz javni servis i vlasništvo u štampanim medijima jedini je vlasnik akrivan u sva četri medijska sektora, dok su privatni vlasnici više podeljeni među sektorima. Glavni vlasnici TV stanica često imaju i radio stanice, dok vlasnici štampanih medija nastoje da budu značajno prisutni i na internetu.

Osam najjačih vlasnika su: Javni servis sa 36,88 odsto, Pink medija grupa sa 16,89 odsto, Koperkikus koorporacija sa 19,91 odsto, Ringier Aksel Špringer sa 12,22 odsto, Insajder tim sa 10,45 odsto, Maksim medija grupa sa 9,74 odsto, S medija tim sa 9 odsto i Adria medija grupa sa 7,45 odsto.

Dobru ocenu i svrstavanje u "zeleno" dobila je transparentnost vlasništva po pitanju zakonskog uređenja. Naime, istraživači podsećaju da Zakon o informisanju i medijima obavezuje medije da na svom sajtu ili u štampanom izdanju objave informaciju ko je njihov izdavač. Zakon za kršenje te odredbe predviđa kaznu od 100.000 do milion dinara.

Po pitanju transparentnosti vlasništva nad medijima, Srbija je dobila srednju ocenu. Navodi se da su prema zakonu kompanije registrovane u Srbiji duže da o vlasničkim strukturama i relevantnim promenama izveste Agenciju za privredne registre, te da su ti podaci javno dostupni.

Po pitanju postojanja i sprovođenja regulacija u sklopu analize o koncentraciji vlasništva nad medijima, istraživači iz Reportera bez granica i BIRN-a ocenjuju stanje u Srbiji srednjom ocenom - 14 od 20 poena, odnosno 70 odsto. Oni navode da regulacije koje bi trebalo da štite koncentraciju vlasništva nad medijima postoje, ali da je njihovo sprovođenje pod znakom pitanja.

Prema rezultatima istraživanja, vertikalna unakrsna vlasnička struktura nad medijima u istraživanju je takođe ocenjena srednjom ocenom, odnosno ocenom 5 od mogućih 8.

Generalna vertikalna koncetracija jedne kompanije zabranjena je, ali zakon dozvoljava vlasnitvo u drugoj vrsti medija, zbog čega je danas u Srbiji moguće da najveći kablovski operater (SBB) istovremeno bude i vlasnik TV stanica N1 i Nova S (sve u vlasništvu Junajted grupe), a da Telekom Srbija poseduje pet sportskih TV kanala. Postoji regulatorno sprečavnaje koncentracije vlansištva, ali ono nije efektivno sprovedeno.

XS
SM
MD
LG