Dve trećine Srba ima negativan stav prema Albancima, kao i dve trećine Albanaca prema Srbima, iako samo petina Srba lično poznaje nekog Albanca i svega šest odsto Albanaca ima poznanika među Srbima, pokazalo je najnovije istraživanje agencije Faktor plus.
Rezultati ispitivanja javnog mnjenja pokazali su da većina Srba i Albanaca ne poznaje lično pripadnike drugog naroda, ali na pitanje kakav stav imaju jedni prema drugima, 64 odsto Srba se izjasnilo da ima negativan stav prema Albancima, dok se 59 odsto Albanaca izjasnilo da ima negativan stav prema Srbima.
Istraživanje pokazuje i da negativan stav prema građanima Albanije ima najviše Srba od 30 do 39 godina, njih 73 odsto, dok su najnegativniji prema Srbima Albanci starosti od 25 do 29 godina, njih 74 odsto.
Čak 84 odsto Srba smatra da je Kosovo osnovni kamen spoticanja u odnosima srpskog i albanskog naroda, dok je nešto više od polovine Albanaca (54 odsto) saglasno sa tom konstatacijom.
Kada je reč o Kosovu i Metohiji, 83 odsto Albanaca smatra da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova u zamenu za hitan prijem u EU i ekonomsku pomoć Srbiji, dok to misli samo četiri odsto građana Srbije, a za četvrtinu Srba (26 odsto) najprihvatljiviji je stav da Srbija treba da čeka povoljniji spoljopolitički momenat.
Srbi i Albanci jedni druge opisuju kao agresivan narod, dok istovremeno navode da dva naroda nemaju nikakvih sličnosti. Kao agresivne, Srbe je opisalo 57 odsto Albanaca, dok je isto mišljenje o Albancima dominantno kod 51 odsto Srba.
Mišljenja se razlikuju kada je u pitanju odnos prema drugim narodima u regionu, pa je čak dve trećine Albanaca reklo da najnegativnije mišljenje ima prema Srbima, u odnosu na sve narode u okruženju, dok o Albancima najnegativnije mišljenje ima trećina ispitanih građana Srbije.
Kada se uporede stavovi Srba i Albanaca uočava se takođe nezainteresovanost i jednih i drugih za međusobne odnose, a zanimanje pokazuje tek 24 odsto građana Srbije i svega 15 odsto građana Albanije.
Polovina Srba i Albanaca smatra da između dva naroda nema nikakvih sličnosti, što misli 50 odsto građana Albanije i 47 odsto građana Srbije, a najvećom sličnošću i jedni i drugi smatraju geografsku pripadnost.
Istraživanje pokazuje i da većina Srba i Albanaca nema ništa protiv da pripadnici drugog naroda posete njihovu zemlju na šta pristaje 73 odsto Srba i 80 odsto Albanaca.
Najveći broj građana Srbije koji bi posetili Albaniju ima završen fakultet, njih 84 odsto, dok je za dva procenta više visokoobrazovanih Albanaca koji bi došli u Srbiju.
Da posete Albaniju iz Srbije najviše odbijaju ispitanici koji su završili samo osnovnu školu, njih 80 odsto, a protiv turističke posete Srbiji najviše je onih koji imaju od 25 do 29 godina (63 odsto) i onih sa osnovnom školom (63 odsto).
Ako bi imalo priliku da turistički poseti Albaniju to bi učinilo samo 14 odsto Srba, dok bi 17 odsto Albanaca došlo u Srbiju kao turisti. Nešto više od polovine Srba smatra da Albanija nije sigurna destinacija za letovanje, njih 56 odsto, dok o Srbiji isto misli dva procenta manje Albanaca.
Takođe, polovina Srba i Albanaca izjasnila se da ne bi pristala da radi sa Albancem, odnosno Srbinom.
Za većinu Srbi i Albanaca pripadnici drugog naroda nisu ni poželjne komšije, te 74 odsto Srba izričito odbija da im komšija bude Albanac, dok 71 odsto Albanaca ne želi Srbina za suseda.
Osim što jedni druge smatraju nepoželjnim komšijama i kolegama na poslu, Srbi i Albanci imaju još negativnji stav kada je u pitanju brak.Čak 92 odsto ispitanika iz Srbije ne bi pristalo na brak sa Albancem ili Albankom, dok je o braku sa Srbinom ili Srpkinjom negtivno odgovorilo 85 odsto albanskih ispitanika.
Istovremeno, polovina građana Srbije i Albanije smatra da je dobar odnos dva naroda važan za obe zemlje, što misli 47 odsto Albanaca i 57 odsto Srba.
Upoređujući sadašnje odnose Srba i Albanaca u odnosu na period od pre pet godina, skoro polovina Srba (47 odsto) smatra da tu nema velikih promena, a isto misli tri petine Albanaca (57 odsto), a u velikom procentu oba naroda smatraju da se odnos dve zemlje u budućnosti neće bitno menjati.
Građani Srbije i Albanije su gotovo saglasni u oceni uticaja političara na odnos dva naroda, te 60 odsto Srba i 56 odsto Albanaca smatra da političari imaju negativan uticaj, a svega 12 odsto Srba i 13 odsto Albanaca misli pozitivno o uticaju političara.
Istraživanje Faktor plusa obavljeno je u avgustu, na uzorku od 1.000 ispitanika u Srbiji, bez Kosova i Metohije, i 1. 000 u Albaniji i prvo je ispitivanje takve vrste u ove dve zemlje.