Kako se približava rok za postizanje okvirnog sporazuma, krajem meseca, u javnosti se sve više oglašavaju učesnici međunarodnih pregovora, dok oprezni američki zakonodavci planiraju sledeći potez Kongresa, u slučaju da sporazum bude postignut.
Pregovori napreduju, ali oprez nikad nije na odmet, smatra američki državni sekretar Džon Keri.
“Mi ništa ne radimo na prečac. Ovo je proces koji traje dve i po godine i više, ali jasno nam je da fundamentalne odluke moraju biti donete sada, jer kako vreme prolazi to neće biti ništa lakše. Želimo pravi sporazum”.
Taj stav mogao se čuti nešto kasnije i od britanskog šefa diplomatije Filipa Hamonda.
“Tokom pregovora je došlo do značajnih pomaka u nekim oblastima, ali ima i onih u kojima se ne slažemo. Sada je na Iranu da donese neke veoma teške odluke, ukoliko želimo da vidimo napredak”.
Međutim dok većina pregovarača, o statusu razgovora, govori uopšteno, Iran ide u detalje. Veliki ajatola Ali Hamenei kaže da, ako i kada se postigne sporazum, međunarodne sankcije Iranu moraju biti ukinute i ukazuje na neslaganje unutar američkog Kongresa, u kojem većinu čine republikanci. Bez obzira na to, iranski predsednik Hasan Rohani opsao je razlike u stavovima kao “ništa što se ne može rešiti”.
U međuvremenu predesdavajući senatskog odbora za spoljnu politiku Bob Korker potvrdio je svoj stav, da bi članovi Kongresa trebalo da daju svoje mišljenje o sporazumu koji bude postignut.
Predsednik Barak Obama smatra da je sporazum postignut dijalogom, sa Iranom najbolje rešenje, ali director CIA-e Džon Brenan kaže da i ukoliko ne dođe do sporazuma, ostaju neke druge opcije.
Brenan je upozorio na “ogromne izdatke i posledice” po Iran ukoliko bude radio na izgradnji nuklearnog oružja i dodao da “postoji mnogo toga što Sjedinjenim Državama stoji na raspolaganju da spreče Iran da se domogne atomske bombe”.