Linkovi

Milić: Aktivirano balkansko “bure baruta”

  • Jela Defrančeski

Jelena Milić, direktorka Centra za Evro-atlantske studije u Beogradu

Nekoliko istaknutih istraživačkih centara održalo je panel diskusije isključivo posvećene toj temi. Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije u Beogradu redovno je pozivana da govori na takvim skupovima.

U razgovoru za Glas Amerike sumirala je kako ona vidi uzroke pojačanih tenzija u regionu.

Jedno od potencijanih bezbednosnih žarišta u Srbiji je moguća promena statusa ruskog Humanitarnog centra. Moskva traži da se Centru odobri diplomatski status, što je za Srbiju mač sa dve oštrice, kaže Milić.

Kremlj insistira na tome zato što diplomatski status ne bi važio samo za osoblje centra, nego i za prostor oko njega, time bi Srbija izgubila nadležnost i uvid u ono šta se dostavlja i događa u Humanitarnom centru.”

Milić istovremeno ističe da negulisani status tog centra “ni izdaleka nije toliko zabrinjavajuće koliko činjenica da je Srbija predala svoje većinsko vlasništvo u industrijama nafte i gasa u strane ruke, odnosno Gaspromu.”

Milić nastavlja:

Gasprom i naftna industrija Srbije vode se kao jedna strana kompanija u Srbiji, koja ima svoj korporativni sistem bezbednosti i politiku. Pri tom, Gasprom regrutuje pripadnike sistema bezbednosti još iz Miloševićevog vremena. Praveći jednu maltene paralelnu bezbednosnu strukturu usred Srbije.

Sve su učestalije kredibilne informacije da su Beograd i Priština postigli tajni dogovor o podeli Kosova, kaže Milić:

“Nažalost sve češće srpski zvaničnici zvuče potpuno isto kao Zaharov i Lavrov. Govor mržnje prema pripadnicima etničkih manjina u zemljama regiona je sve otvoreniji. Svaki otvoreni incident se pretvara u pretnje i zaoštravanje na isti način na koji to Rusija eksploatiše.”

Naša sagovornica dodaje da se retorika ministra odbrane Aleksandra Vulina poklapa sa projektom Velike Srbije:

“Ona se pravda lažnim informacijama i širenjem straha o takozvanom projektu Velike Albanije. I čini mi se da je i pitanje kosovskih zvaničnika, odnosno njihov vrlo loš stav, meni moralno neprihvatljiv o funkcionisanju i razlozima zašto mora da profunkcioniše specijalizovani sud za zločine UCK doprinosi tome da Srbija ima i na Kosovu sagovornike za ideju da se odnosi izmedju Srbije i Kosova reše mimo Briselskog sporazuma razmenom teritorija.”

Milić kaže to je postala i zvanična politika vlade Srbije:

“U istom danu kada je Evropska unija predstavila svoju strategiju za kredibilnu perspektivu zemalja Zapadnog Balkana ka članstvu u EU, ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin sa radnom grupom za unutrašnji dijalog o Kosovu u prisustvu osudjenih ratnih zločinaca poput Vinka Padurovića, drži govor u kojem otvoreno kaže da se pitanje normalizacije odnosa izmedju Srbije i Kosova ne može izolovati od rešenja nacionalnog pitanja Srba u regionu. Po Vulinu Kosovo nije jedini zamrznuti konflikt, ne znam na šta drugo može da aludira osim na Bosnu..”

Vlada Srbije se nikada nije ni ogradila od onih koji kažu: Evropa nam ne nudi ništa, dok nam Putin nudi Republiku Srpsku, sever Kosova i carinsku trgovinsku uniju sa Evroazijom, kaže Milić.

Na pitanje zašto je ruski uticaj toliko veliki u Srbiji, Milić odgovara:

Zato što on ulazi na velika vrata i ne samo vlasti već i takozvane demokratske opozicije Vučićevom režimu. Oni su ti koji ni reč nisu rekli o izveštaju senatora Bena Kardina, a hvalili su se učešćem na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji tokom američke izborne kampanje.”

Akcije Rusije na Zapadnom Balkanu ne znače samo podrivanje okretanju članstvu u NATO i Evrosku uniju, smatra Milić i dodaje:

“Promena granica na Balkanu koja se ne može izvesti mirno, mogla bi da posluži kao opravdanje za ono što su uradili na Krimu”.

Vreme je da se Zapad, uključujući SAD, intenzivnije angažuju na stabilizaciji politički uzburkanog regiona, koji je postao meta i ekonomskog i vojnog pritiska Rusije,zaključuje Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije u Beogradu.​

XS
SM
MD
LG