Borba za Mosul u Iraku, koji kontroliše ekstremistička grupa Islamska država, nije antiteroristička operacija, već je nalik na bitku u klasičnom ratu, sa tenkovima, artiljerijom, bombardovanjem iz vazduha i konvencionalnim vojnim snagama, navodi ugledni međunarodni ekspert za antiterorizam i šef vašingtonske konsultantske firme Sirus, Dejvid Kilkalen. On veruje da će Mosul nesumnjivo biti oslobođen, ali da je operacija krajnje složena.
Upitan zašto je Mosul tako važan, Kilkalen kaže:
„Mosul je veoma važan za Islamsku državu prvo zato što je drugi po velični grad u Iraku, okupiran u junu 2014. Bila je to prekretnica u regionu. Samo nekoliko nedelja kasnije Abu Bakr al-Bagdadi je proglasio kalifat u Velikoj džamiji u Mosulu. Dakle, grad ima status osnivačkog grada novog kalifata. Važan je i zbog svoje veličine. U njemu još živi oko milion stanovnika, većinom sunitskih muslimana. Dve najveće dosadašnje bitke u Iraku, na primer. vođene su u Ramadiju, sa oko 350.000 i u Faludži sa 200.000 stanovnika. Najvažniji faktor je geostrateški. Mosul dominira mrežom puteva, rekom Tigar i velikom mosulskom branom. Ko drži Mosul kontroliše ne samo severni deo Iraka, već i zapadna područja sve do sirijske granice.“
U akciji za preuzimanje Mosula učestvuju uzajamno sukobljene iračke frakcije, pa i strani elementi, kao što su SAD, Turska i Iran, koji se ne slažu u svemu. Kilkalen kaže da su borbenoj akciji prethodili pregovori:
„Obavljeni su intenzivni višemesečni pregovori kako bi, na primer, šiitske snage koje podržava Iran dejstvovale u sektoru odvojenom od ostalih, i da proiranske jedinice ni u kom slučaju ne ulaze u Mosul, koji je sadasto procentno sunitski grad. Kada pogledate mapu, iračka vojska stiže iz pravca juga, na istoku i severno od grada su kurdske snage, na severo-zapadu su takođe jedinice iračke vojske, dok je čitav zapadni prilaz Mosulu otvoren, gde se nalaze dve iračke policijske brigade i takozvane Mobilisane narodne snage, koje podržava i finansira Iran. Bombardovanje Mosula vrši američka strana.“
Pored ovih snaga, Turska koja iz geostrateških razloga želi da ima reč u određivanju budućeg statusa Mosula, u akciji potiskivanja Islamske države učestvuje sa sunitskim borcima, koje su prošle tursku vojnu obuku. Većinsko stanovništvo ovog grada je turkmenskog porekla, tvrdi Ankara.
Posebna briga postoji za sudbinu civila zatečenih u Mosulu, nastavlja Kilkalen.
„Južno od Mosula, Ujedinjene nacije su uspostavile velike centre za raseljene civile. Do sada je samo oko 10.000 ljudi uspelo da pobegne iz grada. Broj u stvari nije mali s obzirom da ID pogubljuje one koji pokušavaju da napuste grad. Veruje se da će, čim borbe započnu u centru grada, veliki broj civila početi da beži.“
Međutim, prema informacijama koje stižu iz grada ID takođe svu hranu u gradu dostavlja svojim borcima, što znači da je samo pitanje vremena kada će zavladati glad među civilima, zaključio je Kilkalen.