"Mirenje" sa deobom Ukrajine moglo bi da podstakne prekrajanje drugih evropskih granica, upozorava Andjela Stent, profesorka na Univerzitetu Džordžtaun.
Ona ističe primer madjarskog premijera Viktora Orbana, koga u Evropskoj uniji neki nazivaju mini-Putinom, koji smatra da je gubitak dve trećine madjarske teritorije posle Prvog svetskog rata istorijska nacionalna tragedija.
Po njenim rečima, Budimpešta još uvek ima teritiorijalne pretenzije prema Rumuniji i Srbiji, jer "tvrdi da Translivanija i Vojvodina pripadaju Madjarskoj, dok bi Nemačka, koja trenutno ne razmišlja o tome, mogla bi da počne da svojata Kaljinigrad, koji je pod imenom Kenigsberg vekovima bio sastavni deo Pruske."
Povoodom efikasnosti Zapadnih sankcija protiv Rusije, Stent kaže da će sankcije delovati tek na duži rok. Ona dodaje da Moskva poseduje određene prednosti pomoću kojih, bar kratkoročno, može da nastavi sa mešanjem, kako u Ukrajini tako i na drugim mestima širom istočne Evrope.
“Uticaju Rusije u svetu doprinosi nekoliko faktora: Geografski položaj zemlje, postojeće energetske rezerve, nuklearno oružje i pravo veta u Savetu bezbednosti UN-a, nasleđeno od Sovjetskog Saveza. To sve omogućava Moskvi da remeti američka i evropska nastojanja, kao što to čini u Ukrajini,” navodi Stent.
Komentarišući obeležavanje 25. godišnjice pada Berlinskog zida - dogadjaja koji je doveo do ponovnog ujedinjenja Nemačke i kraja Hladnog rata - Stent ističe sadašnje ekonomske poteškoće i rastući nacionalizam u mnogim evropskim zemljama:
“Finansijska kriza 2008. kao i nastavljena kriza u evrozoni podstakli su preispitivanje temelja samog projekta evropskog proširenja. Pojavljuju se i jačaju anti-evropske stranke, koje žele povratak nacionalnih država, koje bi očigledno bile neprijateljski nastrojene jedna protiv druge.”
Medjutim, revolucionarni dogadjaji 9. novembra, 1989. i dalje su vredni počasti, nastavlja Stent:
“Gledano dugoročno, mirno ujedinjenje dve Nemačke je i dalje revolucionarni događaj. Kao što je i sam pad komunizma, bez prolivanja krvi, sa izuzetkom raspada Jugoslavije, takodje događaj koji je gotovo bez presedana. Činjenica da se tako veliki broj zemalja složno opredelio za put ka demokratiji i slobodnom tržištu, predstavlja izuzetan uspeh Evrope. Naravno, u istoriji ništa ne teče pravolinijski, zastoji i nazadovanja su sastavni deo svakog procesa.”
Prevazilaženje komunističkog nasledja u Istočnoj Evropi, očigledno traži još vremena, zaključuje Stent.