Bivši pomoćnik sekretara za odbranu za Bliski istok i Južnu Aziju, Robert Prenger u u intervjuu za Glas Amerike osvrnuo se na dva trenutno ključna spoljnopolitička pitanja za SAD - Siriju i Iran.
Prenger: „Obe situacije - u Siriji i Iranu, su veoma dinamične i neizvesne. U slučaju Sirije, Vašington u suštini zastupa gledište da se problemi u toj zemlji razmotre u kontekstu diplomatskih nastojanja da predsednik Bašar al-Asad podnese ostavku. Ta nastojanja bi se potkrepila raznim vidovima podrške disidentskim grupama i sankcijama, bez stvarne vojne intervencije, mada su, uprkos tome, sve opcije na stolu. U pogledu Irana, mi nemamo zvanične diplomatske odnose sa tom zemljom od 1979. i SAD su od tada u nekoj vrsti političke ratne igre sa Iranom. Ta situacija se vremenom intenzivirala zbog spornog iranskog nuklearnog programa, konfrontacije sa Izraelom, podrške terorizmu, pretnjama o zatvaranju Ormuskog moreuza i nastojanja Irana da postane vodeća regionalna sila.“
Glas Amerike: Kakve su šanse za dodje do izraelskog vojnog napada na Iran?
Prenger: „U ovom trenutku imate oprečna mišljenja o vremenu mogućeg izraelskog vojnog napada na Iran i svrsishodnosti takve akcije. Ukoliko je tvrdnja Izraela tačna, pitanje kojom brzinom Iranci mogu da proizvedu nuklearno oružje, postaje manje važno od pitanja da li se taj proces može zaustaviti i da li će glavna iranska nuklerna postrojenja postati neuništiva. Ukoliko iranski nuklearni objekti mogu da budu zaštićeni od svakog napada, element vremena je irelevantan, odnosno da li će Iran imati bombu za 6 meseci, ili 6 godina, pošto će Izrael biti doveden u nepovratno nepovoljnu poziciju. Dakle, izraelski premijer Benjamin Natanjahu i ministar odbrane Ehud Barak, koji zastupaju agresivniji stav, će morati da procene kada bi moglo da dodje do neminovnog momenta napada. Medjutim, američka administracija smatra da postoje alternativna rešenja, kao što su sankcije, koje su sve efikasnije, ekonomska i politička izolacija, usporavanje razvoja nuklearnog programa, tehnološka sabotaža, onosposobljavanje instalacija koje obogaćuju uranijum, itd. Prema tome, situacija je daleko složenija i mora joj se prići oprezno i stručno.“
Glas Amerike: Da li će uloga diplomatije ipak prevagnuti u odnosu na vojnu opciju u pogledu Irana i Sirije?
Prenger: „Neki analitičari smatraju da bi napad na Iran mogao da ima katastrofalne posledice za Izrael, što je mišljenje koje ne dele izraelski premijer i ministar odbrane. Neposredne posledice bi bile da bi cena nafte skočila, dok be neke arapske zemlje bile veoma uznemirene i pokušale bi da izgrade svoje nuklearne arsenale. Ono što je donekle utešno u celoj situaciji jeste da su bezbednosno-tehnološki odnosi Izraela i SAD tako složeni i, ako hoćete, dve zemlje su toliko medjuzavisne, da Izrael ipak ne bi preduzeo akciju bez nekog vida saglasnosti Vašingtona. Što se tiče Sirije, mislim da će za sada preovladati sve vrste pritisaka osim direktne medjunarodne vojne akcije.“