Vašingtonski politički analitičar Obrad Kesić, koji se nedavno vratio iz Beograda, govori za Glas Amerike o dosadašnjem učinku nove vlade u Srbiji na političkom i ekonomskom planu i o Kosovu.
Obrad Kesić: "Za sada, iako je vreme vrlo kratko od kako je nova vlada došla na vlast, možemo da procenimo par stvari. Prvo, ono što je pozitivno je da se predsednik Nikolić odrekao funkcije predsednika stranke. Nadam se da je to presedan koji će i drugi političari ubuduće da slede. Drugo, sada imamo više slobode u medijama nego što smo imali u periodu prethodne vlade. Imate različite stavove i postoji neka vrsta debate, iako ima još uvek dosta problema sa medijima. To su dve konkretne stvari sa pozitivnim efektom.
Sa negativne strane, nema minimalnog konsenzusa u politici u Srbiji, pa ni u vladajućoj koaliciji. U zadnje vreme skoro svako iznosi svoj sopstveni stav, a to je isto što smo videli tokom protekle decenije, što znači da ne postoji minimalni politički konsenzus, tako da svako ima svoj stav i gura neku sopstvenu politiku.
Uz to, političke stranke i pored obećanja koje su dale tokom izbora, nekako i dalje dele plen posle izbora na način da nekom pripadne celo ministarstvo, nekoma državna agencija ili javno preduzeće. Na taj način ne možemo izbeći probleme duboke korupcije. Sve dok postoji takva politika u kontekstu javnih preduzeća i državnih institucija, mislim da će biti vrlo problematično da se izgrade prave institucije i zdraviji temelj u ekonomiji.
Sa ekonomske strane, sadašnja vlast sprovodi politiku prethodne vlasti, odnosno sadašnje vlasti idu istim putem sve većeg zaduživanja. Jednostavno nema nekih novih ideja ili šireg razumevanja sadašnje situacije i onih prilika i prepreka sa kojima je Srbija suočena, već imate nastavak jedne politike, koja nije pokazala rezultate u zadnjih deset godina i teško je očekivati da će ta politika pokazati neke jasnije i bolje rezultate.
Glas Amerike: Kako ocenujete korake nove vlade u vezi sa daljim dijalogom sa Prištinom i evropskim integracijama?
Obrad Kesić: Nažalost, ono što retorički pokazuju sadašnje vlasti, kao mogući novi kurs politike ili jasnije postvljenih ciljeva, na delu se apsolutno ne sprovodi. Znači, retorika je jedna stvar, koja govori da je možda ova vlast nešto naučila od prethodne, i da se koriguje u odnosu na Evropsku uniju, SAD i Rusiju. Nažalost, na delu to ne vidimo, već vidimo produžetak politike prethodne vlade, koja u kontekstu ekonomske politike nije pokazala rezultate i u suštini Srbija se sada nalazi u mnogo težoj poziciji nego što je bila pre 5-6 godina.
Jednostavno postoji nedostatak odlučnosti i osećaja za odgovornost. Politička elita u Srbiji pokušava da izbegava političku odgovornost po svaku cenu. Najlakše je da se upire prstom i govori mi bi nešto drugo, ali ne možemo zato što nam medjunarodni faktor to ne dozvoljava, ili mi ne odlučujemo već to čini neko drugi. To izbegavanje odgovornosti je jedna od najvećih prepreka u današnjoj politici i najveći izazov sadašnjoj vlasti.
Drugo, i dalje se u Srbiji prikazuje da je moguće ostvariti dva cilja, odnosno da se zaštiti teritorijalni integritet kroz borbu za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, a istovremeno da Srbija značajno napreduje na putu prema Evropskoj uniji. Mislim da to nije samo pogrešna procena, već da postoji laž koja se pre svega koristi u kontekstu javne politike i debate u Srbiji. Već odavno znamo da taj izbor ne postoji, jer je nemoguće postići jedan i drugi cilj istovremeno. Srbija se mora opredeliti, i što duže odugovlači čini situaciju mnogo komplikovanijom i gorom.
Znači, imamo neke apsurde sa dosadašnjom politikom. S jedne strane, svesni političari kažu da prethodne vlasti nisu pokazale rezultate i da će krenuti drugom smernicom, a sa druge strane garantuju sve ono što je prethodna vlada uradila, tako da ispadne da je za vlast u Srbiji veća svetinja potpis ili parafiranje Borka Strefanovića od ustava Srbije, zakona i medjunarodnog prava i rezolucije 1244, što nikako drugačije ne može da se tumaći već da je sadašnja vlada, kao i prethodna, neodlučna i da nema jasnu politiku kad je u pitanju ne samo Kosovo i Metohija, nego i odnosi sa EU i SAD.
Obrad Kesić: "Za sada, iako je vreme vrlo kratko od kako je nova vlada došla na vlast, možemo da procenimo par stvari. Prvo, ono što je pozitivno je da se predsednik Nikolić odrekao funkcije predsednika stranke. Nadam se da je to presedan koji će i drugi političari ubuduće da slede. Drugo, sada imamo više slobode u medijama nego što smo imali u periodu prethodne vlade. Imate različite stavove i postoji neka vrsta debate, iako ima još uvek dosta problema sa medijima. To su dve konkretne stvari sa pozitivnim efektom.
Sa negativne strane, nema minimalnog konsenzusa u politici u Srbiji, pa ni u vladajućoj koaliciji. U zadnje vreme skoro svako iznosi svoj sopstveni stav, a to je isto što smo videli tokom protekle decenije, što znači da ne postoji minimalni politički konsenzus, tako da svako ima svoj stav i gura neku sopstvenu politiku.
Uz to, političke stranke i pored obećanja koje su dale tokom izbora, nekako i dalje dele plen posle izbora na način da nekom pripadne celo ministarstvo, nekoma državna agencija ili javno preduzeće. Na taj način ne možemo izbeći probleme duboke korupcije. Sve dok postoji takva politika u kontekstu javnih preduzeća i državnih institucija, mislim da će biti vrlo problematično da se izgrade prave institucije i zdraviji temelj u ekonomiji.
Sa ekonomske strane, sadašnja vlast sprovodi politiku prethodne vlasti, odnosno sadašnje vlasti idu istim putem sve većeg zaduživanja. Jednostavno nema nekih novih ideja ili šireg razumevanja sadašnje situacije i onih prilika i prepreka sa kojima je Srbija suočena, već imate nastavak jedne politike, koja nije pokazala rezultate u zadnjih deset godina i teško je očekivati da će ta politika pokazati neke jasnije i bolje rezultate.
Glas Amerike: Kako ocenujete korake nove vlade u vezi sa daljim dijalogom sa Prištinom i evropskim integracijama?
Obrad Kesić: Nažalost, ono što retorički pokazuju sadašnje vlasti, kao mogući novi kurs politike ili jasnije postvljenih ciljeva, na delu se apsolutno ne sprovodi. Znači, retorika je jedna stvar, koja govori da je možda ova vlast nešto naučila od prethodne, i da se koriguje u odnosu na Evropsku uniju, SAD i Rusiju. Nažalost, na delu to ne vidimo, već vidimo produžetak politike prethodne vlade, koja u kontekstu ekonomske politike nije pokazala rezultate i u suštini Srbija se sada nalazi u mnogo težoj poziciji nego što je bila pre 5-6 godina.
Jednostavno postoji nedostatak odlučnosti i osećaja za odgovornost. Politička elita u Srbiji pokušava da izbegava političku odgovornost po svaku cenu. Najlakše je da se upire prstom i govori mi bi nešto drugo, ali ne možemo zato što nam medjunarodni faktor to ne dozvoljava, ili mi ne odlučujemo već to čini neko drugi. To izbegavanje odgovornosti je jedna od najvećih prepreka u današnjoj politici i najveći izazov sadašnjoj vlasti.
Drugo, i dalje se u Srbiji prikazuje da je moguće ostvariti dva cilja, odnosno da se zaštiti teritorijalni integritet kroz borbu za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, a istovremeno da Srbija značajno napreduje na putu prema Evropskoj uniji. Mislim da to nije samo pogrešna procena, već da postoji laž koja se pre svega koristi u kontekstu javne politike i debate u Srbiji. Već odavno znamo da taj izbor ne postoji, jer je nemoguće postići jedan i drugi cilj istovremeno. Srbija se mora opredeliti, i što duže odugovlači čini situaciju mnogo komplikovanijom i gorom.
Znači, imamo neke apsurde sa dosadašnjom politikom. S jedne strane, svesni političari kažu da prethodne vlasti nisu pokazale rezultate i da će krenuti drugom smernicom, a sa druge strane garantuju sve ono što je prethodna vlada uradila, tako da ispadne da je za vlast u Srbiji veća svetinja potpis ili parafiranje Borka Strefanovića od ustava Srbije, zakona i medjunarodnog prava i rezolucije 1244, što nikako drugačije ne može da se tumaći već da je sadašnja vlada, kao i prethodna, neodlučna i da nema jasnu politiku kad je u pitanju ne samo Kosovo i Metohija, nego i odnosi sa EU i SAD.
