Griboski: “Administracija predsednika Baraka Obame je već ranije najavila strateški zaokret, koji ova poseta simbolizuje. Interesantno je ali i važno da Kina nije uključena u ovu turneju, mada je bila glavna tema razgovara u svim zemljama. To znači da je Obama nastojao da ublaži bojazni azijskih zemalja u pogledu Pekinga i njegove rastuće ekonomske i vojne moći. Na prvoj stanici u Japanu, predsednik Obama je podržao teritorijalni suvernitet te zemlje, posebno u pogledu spornih ostrva na koja Kina takodje polaže pravo i, što je još važnije, u kontekstu američko-japanskih odbrambenih odnosa. To je jasna poruka Kini. Drugi cilj posete je da se pospeši zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini poznatog kao 'Trans-pacifičko partnerstvo'".
Glas Amerike: Kako biste procenili američku regionlnu strategiju u svetlu rastućih bojazni od Kine?
Griboski: “Pre svega novi trend Amerike prema Kini će se ogledati u nastojanjiima na njenoj izolaciji da bi se obustavila njena regionalna hegemonistička politika. Mada se često pominje kao nova globalna sila mislim da to nije ono što ona želi da bude. Na primer, interes Kine za Afriku nije rezultat njenih želja da postane globalni akter, već da se domogne energenata nužno potrebnih za njenu ogromnu populaciju, za električnu energiju, ekonomiju, održavanje vojne strukture, itd., a sve je to potrebno i za dalji ekonomski razvoj. Mislim da Kina za sada nije zaintersovana za neki globalni uticaj, već za regionalnu hegemonju, odnosno da ima izvestan uticaj u, na priimer, Vijetnamu, Laosu, Kambodži, Burmi i Severnoj Koreji.”
Glas Amerike: U svetlu ukrajinske krize i posete predsednika Obame Aziji, da li vidite mogućnost većeg približavana Pekinga i Moskve?
Griboski: “Istorijski gledano, Rusija i Kina nisu nikada bile bliski partneri ili naročito prijateljske zemlje. Rusija zazire od rastuće populacije Kine i njene sve veće ekonomske moći. Posle raspada Sovjetskog Saveza Rusija i Kina su uspostavile bliže odnose, posebno u poglede zajedničkih interesa u Savetu bezbednosti UN, kao i u energetskom i ekononskom domenu. To znači da bi ukrajinski scenario mogao da približi i ujedini Kinu i Rusiju u njihovom savezništvu u odnosu na Zapad. Ukoliko se to desi, Kina bi se osećala daleko sigurnijom u svom rivalstvu sa SAD za primarni uticaj u azijsko-pacifičkom regionu. Ukrajinska situacija bi takodje mogla da pospeši izgradnju gasovoda Rusija-Kina i utiče na Moskvu da više prilagodi i usaglašava svoju politiku sa Kinom."
Glas Amerike: Kako biste procenili američku regionlnu strategiju u svetlu rastućih bojazni od Kine?
Griboski: “Pre svega novi trend Amerike prema Kini će se ogledati u nastojanjiima na njenoj izolaciji da bi se obustavila njena regionalna hegemonistička politika. Mada se često pominje kao nova globalna sila mislim da to nije ono što ona želi da bude. Na primer, interes Kine za Afriku nije rezultat njenih želja da postane globalni akter, već da se domogne energenata nužno potrebnih za njenu ogromnu populaciju, za električnu energiju, ekonomiju, održavanje vojne strukture, itd., a sve je to potrebno i za dalji ekonomski razvoj. Mislim da Kina za sada nije zaintersovana za neki globalni uticaj, već za regionalnu hegemonju, odnosno da ima izvestan uticaj u, na priimer, Vijetnamu, Laosu, Kambodži, Burmi i Severnoj Koreji.”
Glas Amerike: U svetlu ukrajinske krize i posete predsednika Obame Aziji, da li vidite mogućnost većeg približavana Pekinga i Moskve?
Griboski: “Istorijski gledano, Rusija i Kina nisu nikada bile bliski partneri ili naročito prijateljske zemlje. Rusija zazire od rastuće populacije Kine i njene sve veće ekonomske moći. Posle raspada Sovjetskog Saveza Rusija i Kina su uspostavile bliže odnose, posebno u poglede zajedničkih interesa u Savetu bezbednosti UN, kao i u energetskom i ekononskom domenu. To znači da bi ukrajinski scenario mogao da približi i ujedini Kinu i Rusiju u njihovom savezništvu u odnosu na Zapad. Ukoliko se to desi, Kina bi se osećala daleko sigurnijom u svom rivalstvu sa SAD za primarni uticaj u azijsko-pacifičkom regionu. Ukrajinska situacija bi takodje mogla da pospeši izgradnju gasovoda Rusija-Kina i utiče na Moskvu da više prilagodi i usaglašava svoju politiku sa Kinom."