Linkovi

Dajen Orentliker: U Hagu suđeno pojedincu, ne narodu

  • Helena Đorđević

U Haškom tribunalu juče je osuđen jedan čovek - Ratko Mladić - ističe Dajen Orentliker, profesorka međunarodnog prava na Američkom univerzitetu i bivša zamenica američkog ambasadora za ratne zločine koja će, za nekoliko meseci, objaviti i svoju knjigu o tom međunardnom sudu. Ona kaže da je žalosno i štetno što neki srpski lideri stalno optužuju Tribunal za pristrasnost i anti-srpsku orijentaciju.

Brojne nezavisne analize rada Haškog tribunala su obavljene i utvrđeno je da je njegov rad bio objektivan, ističe profesorka Dajen Orentliker. Ona dodaje da je vođeno više postupaka protiv Srba zato što su oni počinili više zločina.

„Veoma je nezgodno i, iskreno, destruktivno što srpski lideri i dalje pokušavaju da iskrive smisao Haškog tribunala. Jedna od stvari na kojoj je Tribunal insistirao bukvalno od prvog dana svog rada je da ne sudi celom narodu, već pojedincima, da utvrđuje njihovu odgovornost ili ih oslobađa odgovronosti jednog po jednog, od slučaja do slučaja. Osoba koja je osuđena je Ratko Mladić, jedan čovek koji snosi ogromnu odgovornost, a sada je to i pravno potvrđeno, za neke od najgorih ratnih zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata. Zato je veoma nekonstruktivno i iskrivljeno optuživati Tribunal da pokušava da osudi čitav narod“.

Iako Orentliker ističe da apsolutno nije reč o kolektivnoj odgovornosti, ona dodaje da srpske zajednice moraju da se, u moralnom smislu, suoče sa prošlošću.

„Mnogi Srbi iz Republike Srpske i Srbije sa kojima sam razgovarala tokom godina rekli su mi da će smatrati neuspehom sopstvene zajednice ako se Srbi ne pomire sa implikacijama ovih presuda. Tribunal je ustanovio da je Ratko Mladić krivično odgovoran, zbog svoje liderske uloge u velikom poduhvatu ubijanja, progona i drugih zverstava. Mnogi ljudi su u tome učestvovali, mnogi su ćutke podržavali te zločine kada su se odvijali. Zbog toga, mnogi Srbi veruju da zajednice moraju da prihvate sopstvenu, zajedničku istoriju. Taj proces prihvatanja se odigrao u mnogim zajednicama, koje su nekad upale u nezamislivi ambis, i prošle kroz bolan proces razumevanja šta se dogodilo i posvećenosti tome da se to ne ponovi. Nismo videli da se taj proces još odigrao na neki značajniji način na nacionalnim nivou“.

Orentliker smatra da je predsednik Srbije propustio priliku da prokomentariše istorijsku presudu na odgovarajući način.

„Mislim da je veoma loše što je Vučić odvratio fokus sa same presude, koja je toliko značajna istorijski, i preusmerio sve na dobro poznati pokušaj da se umanji značaj Haškog tribunala i sugeriše da je on bio nepravedan prema Srbima. Ljudima koje je pomenuo, Gotovini i Haradinaju je suđeno, Haški sud je uložio ozbiljan napor da se bavi i srpskim žrtvama zločina. Protiv počinilaca zločina nad srpskim žrtvama vođeni su procesi, u nekim slučajevima su osuđeni. U dva slučaja koje pominje donete su oslobađajuće presude, ali su takođe oslobođeni neki optuženici iz Srbije. Tako da ta poruka nije pravedna u odnosu na rad Haškog suda. On je propustio priliku da se suoči i prizna moralni značaj ove istorijske presude, a to je šteta".

Predsednik RS Milorad Dodik je u svom komentaru na presudu poručio da je Ratko Mladić heroj kome će suditi istorija.

„Mislim da su njegove primedbe jednostavno poražavajuće. Više od nesrećnih. On već godinama eskalira retoriku nacionalizma i poricanja zločina, njegova reakcija bila je „klasični Dodik“, ali je veoma destabilizujuća. Svaki put kada posetim Bosnu, građani su sve više uplašeni zbog eskalacije retorke i nacionalizma. Zapanjujuće je - on slavi čoveka koji je upravo osuđen posle dugog, pedantnog, pravednog suđenja, pošto je potvrđena verodostojnost hiljada dokumenata dokaza! On slavi čoveka koji je osuđen za genocid kao ratnog heroja – to je neverovatno i duboko uznemiravajuće“.

Presudom Mladiću privodi se kraju rad Haškog tribunala. Profesorka Orentliker ističe da će njegov značaj moći da se sagleda tek posle više godina, pa i decenija. Ona takođe priznaje da postoji oblast u kojoj je Tribunal izneverio očekivanja.

„Mnogi od onih koji podržavaju tribunal u Bosni i Srbiji su pozdravili uspostavljanje Tribunala, jer su se nadali i verovali da će dovesti do pomirenja. Postojalo je uverenje da će nalazi Tribunala biti široko prihvaćeni i da će to prihvatanje i osuda onog što se dogodilo povezati zajednice. To se nije dogodilo, u velikoj meri zbog retorike naiconalističkih lidera kao što je Dodik, i to je veliko razočarenje. Nemam kristalnu kuglu i ne znam šta će se dogoditi, ali znamo da rad jednog dalekog tribunala ne može da sam obavi posao, da transformiše društvo... lokalni građani, lokalni lideri moraju da to urade“.

Rad suda sada će se nastaviti na lokalnom nivou. Šta se može očekivati?

“Lokalna tužilaštva za ratne zločine su krhka i pod velikim političkom pritiskom i to treba da nas veoma brine. Međunarodna zajednica bi trebalo da učini daleko više da pruži podršku lokalnim naporima da se ratni zločinci privedu pravdi. Haški tribunal je obavio veoma važan posao u stvaranju dokumentacije i podsticanju Srbije da formira posvećenu kancelariju tužioca za ratne zločine. Zbog političkih pritisaka, postoje velika ograničenja toga što je domaći tužilac za ratne zločine postigao, ali je postigao mnogo više nego što bi bio slučaj bez haškog suda”.

Žrtve zločina sada polažu nade u lokalne sudove da im pruže pravdu i zato je neopohodno zaštiti i podržati njihov rad u Srbiji i BiH, zaključuje Dajen Orentliker.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG