Glavni inženjer i nezvanični istoričar i arhivar hotela Njujorker, u Njujorku, Džozef Kini, kaže da se sa dostignućima Nikole Tesle upoznao još u srednjoj školi i da je tada sa drugovima radio na Teslinom kalemu. Kada se zaposlio u hotelu Njujorker, saznao je da je Tesla deset godina živeo u istom hotelu pa je počeo detaljnije da istražuje njegov život. Tako je saznao mnoge detalje o hotelu i njegovim gostima od hiljadu devet stotina tridesete godine, kada je hotel zvanično otvoren.
Džozef Kini sa ponosom iznosi da je o Tesli znao skoro ceo život i da je kasnije bio veoma srećan da pomogne svim stručnjacima za Teslu da upoznaju možda i nevažne detalje o Teslinom životu u hotelu.
“Odlučio sam da se zaposlim ovde jer sam verovao da zgrada ima svrhu a ne samo zaradu novca. Mada nemam ništa protiv zarade. Podržavam Teslu jer smatram da je to za dobrobit mnogih. () Nažalost, zna se veoma malo o tome šta je Tesla radio dok je živeo ovde. Razgovarao sam sa direktorom Teslinog muzeja u Beogradu, Vladimirom Jelenkovićem, i daljim Teslinim rođakom Vilijamom Turbom, ali nisam saznao mnogo detalja. Turbo ga je posetio u hotelu pa me je upoznao sa rasporedom nameštaja u sobama. Zna se da ga je sobarica pronašla mrtvog. “
Kini nastavlja da je veoma važno da se utvrdi istina, jer se pričavaju mnogi mitovi o Teslinih poslednjih deset godina života u dve sobe hotela.
“Prema Turbu, između soba 337 i 338 su postojala vrata. Jednu sobu je koristio kao radnu a drugu kao spavaću. Hotel je postavio plakete na spoljna vrata obe sobe, i pokušavamo da upoznamo ovdašnje goste sa Teslinim životom i radom, ne samo u hotelu već i životnim dostignućima. Hotel namerava da trideset i treći sprat posveti Tesli. “
Džozef Kini dodaje da se nameštaj, dokumenta i Teslini lični predmeti nalaze u Teslinom muzeju u Beogradu. Dodaje da je zahvaljući Tesli, o hotelu i Teslinim dostignućima, snimljen kratki film : PRASKOZORJE, koji je finansirala američka telefonska kompanija AT&T, sa ciljem da pokaže sopstvena dostignuća. Reditelj je bio čuveni britanski filmski poslenik, Ridli Skot. Kini nastavlja:
“Majka mi je takođe bila istoričar, iz plemena Čeroki, i beležila je istoriju američkih starosedelaca. Verovatno sam od nje nasledio ljubav za istoriju. Verujem da se potpuno izmeni slika o životu, kada upoznaš istoriju suseda, prijatelja, zgrade, jer onda shvatiš kako se razvijao nečiji život, kroz koje je sve teškoće moralo da se prođe da bi se došlo do tog određenog trenutka. Zbog toga je istorija veoma važna. Cilj mi je da svet upoznam sa istorijom ovog hotela i svim dosadašnjim zbivanjima.“
Džozef Kini zaključuje da je osim Tesli hotel pružio gostoprimstvo mnogim poznatim ličnostima iz raznih oblasti: glumcima, sportistima, političarima, i muzičarima. Kini se nada se da će još niz godina „Njujorker“ biti domaćin skupova o Teslinim ostvarenjima.
Džozef Kini sa ponosom iznosi da je o Tesli znao skoro ceo život i da je kasnije bio veoma srećan da pomogne svim stručnjacima za Teslu da upoznaju možda i nevažne detalje o Teslinom životu u hotelu.
“Odlučio sam da se zaposlim ovde jer sam verovao da zgrada ima svrhu a ne samo zaradu novca. Mada nemam ništa protiv zarade. Podržavam Teslu jer smatram da je to za dobrobit mnogih. () Nažalost, zna se veoma malo o tome šta je Tesla radio dok je živeo ovde. Razgovarao sam sa direktorom Teslinog muzeja u Beogradu, Vladimirom Jelenkovićem, i daljim Teslinim rođakom Vilijamom Turbom, ali nisam saznao mnogo detalja. Turbo ga je posetio u hotelu pa me je upoznao sa rasporedom nameštaja u sobama. Zna se da ga je sobarica pronašla mrtvog. “
Kini nastavlja da je veoma važno da se utvrdi istina, jer se pričavaju mnogi mitovi o Teslinih poslednjih deset godina života u dve sobe hotela.
“Prema Turbu, između soba 337 i 338 su postojala vrata. Jednu sobu je koristio kao radnu a drugu kao spavaću. Hotel je postavio plakete na spoljna vrata obe sobe, i pokušavamo da upoznamo ovdašnje goste sa Teslinim životom i radom, ne samo u hotelu već i životnim dostignućima. Hotel namerava da trideset i treći sprat posveti Tesli. “
Džozef Kini dodaje da se nameštaj, dokumenta i Teslini lični predmeti nalaze u Teslinom muzeju u Beogradu. Dodaje da je zahvaljući Tesli, o hotelu i Teslinim dostignućima, snimljen kratki film : PRASKOZORJE, koji je finansirala američka telefonska kompanija AT&T, sa ciljem da pokaže sopstvena dostignuća. Reditelj je bio čuveni britanski filmski poslenik, Ridli Skot. Kini nastavlja:
“Majka mi je takođe bila istoričar, iz plemena Čeroki, i beležila je istoriju američkih starosedelaca. Verovatno sam od nje nasledio ljubav za istoriju. Verujem da se potpuno izmeni slika o životu, kada upoznaš istoriju suseda, prijatelja, zgrade, jer onda shvatiš kako se razvijao nečiji život, kroz koje je sve teškoće moralo da se prođe da bi se došlo do tog određenog trenutka. Zbog toga je istorija veoma važna. Cilj mi je da svet upoznam sa istorijom ovog hotela i svim dosadašnjim zbivanjima.“
Džozef Kini zaključuje da je osim Tesli hotel pružio gostoprimstvo mnogim poznatim ličnostima iz raznih oblasti: glumcima, sportistima, političarima, i muzičarima. Kini se nada se da će još niz godina „Njujorker“ biti domaćin skupova o Teslinim ostvarenjima.