Američki ekonomski zvaničnici su zbunjeni činjenicom da nastojanja da se obezbedi umereni rast inflacije do sada nisu dala očekivane rezultate. Američke federalne rezerve držale su kamatne stope na veomna niskom nivou i preduzele druge korake bez presedana, ali stopa inflacija i dalje ostaje na nižem nivou od željenog. Ta dilema dobija na značaju u izbornoj godini u kojoj mnogi birači ističu da su nezadovoljni stanjem ekonomije.
Porast cena benzina bio je i razlog opštem porastu cena prošlog meseca. Cene su u proseku porasle za 0,3 odsto što znači da je stopa inflacije porasla za 1,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Potrošači ne žele da cene rastu ali ekseprti smatraju da je umerena stopa iinflacije od 2 odsto najbolja za ekonomiju.
Tokom recesije porast nezaposlenosti je doveo i do pada stope inflacije pa se očekivalo da će oporavak na tržištu rada dovesti i do porasta potražnje i porasta cena. Medjutim, predsednica Federalnih rezervi Dženet Jelen rekla je nedavno da se se tržište rada oporavilo, ali da nije došlo do umerenog rasta inflacije.
„Mada je stopa inflacije bila manja tokom recesije taj pad je bio umeren. Slično tome, Plate i cene su relativno blago porasle i kada se tržište rada oporavilo.“
Jelen je apelovala za više istraživanja o tome kako manje stope nezaposlenosti i očekivanja potrošača utiču na inflaciju. Prema analitičaru Krisu Varvaresu, stopa inflacije velikim delom zavisi i od očekivanja ključnih ekonomskih aktera.
„Opšta očekivanja u pogledu inflacije odražavju se i na cene koje kompanije odredjuju kao i na porast plata koje odobravaju zaposlenima.“
Varvers dodaje da pored očekivanja na inflaciju utiče i stanje na tržištu rada, koje može da doprinese porastu plata, kao i cene glavnih prehrambenih proizvoda i energenata.
Za milione starijih Amerikanaca inflacija je važna i zato što utiče na socijalna primanja koja dobijaju od države. Ta primanja prate inflaciju, a ovogodišnji porast iznosi u proseku samo 4 dolara mesečno.