Posle srčanog udara svaki trenutak je važan. Ali, u Sjedinjenim Državama očevici koji su prisustvovali jednom takvom dogadjaju, kažu da su se osećali veoma neprijatno dok su izvodili uobičajeno veštačko disanje, koje podrazumeva zahvat usta na usta. Nova studija pokazala je da je zdravstvena kampanja u državi Arizoni bila veoma uspešna u pridobijanju većeg broja gradjana da pruže prvu pomoć, kada su ustanovili da to mogu da urade bez veštačkog disanja usta na usta.
Keti Rajli imala je srčani napad u svojoj kući pre dve godine. Njen suprug Skot pokazuje veštačko disanje pritiskom na grudi koji je koristio kako bi Keti spasio život.
„Znao sam da nešto moram da preduzmem. Ona se nije osećala dobro i gubila je dah“.
Doktor Bentli Bobrou je zdravstveni zvaničnik u Arizoni. On je proučavao više od pet hiljada slučajeva srčanih napada tokom pet godina, od 2005. do 2009. Tokom tog vremena, država Arizona pokrenula je kampanju u kojoj je pozvala gradjane da izvode veštačko disanje pritiskom na grudi umesto uobičejenog disanja usta na usta. Časovi su bili dostupni širom zemlje zajedno sa treningom na internetu.
Tokom trajanja studije, broj onih koji su pružili prvu pomoć porastao je sa 28 na 40 odsto. Kao deo studije, gradjanima je postavljeno pitanje zašto nisu želeli da pruže uobičajeno veštačko disanje. Većina je odgovorila da nije želela da izvodi veštačko disanje usta na usta na nepoznatim osobama.
„Vrsta prve pomoći od strane prisutnih promenila se drastično sa oko 20 odsto ljudi koji su izvodili veštačko disanje pritiskom na grudi na 76 odsto onih koji su obavljali takav zahvat“, ističe Bobrou.
Tokom kampanje, bolnice u Arizoni pratile su preživele.
„Velika većina onih koji su preživeli srčani napad vratila se kući u dobrom stanju – u preko 80 odsto slučajeva".
Zvaničnici Arizone takodje kažu da se procenat pacijenata koji su preživeli srčani napad povećao. Stručnjaci navode da šanse za preživljavanje srčanog napada opadaju za 10 odsto svakog minuta bez pružanja veštačkog disanja. Pre dve godine Američko udruženje za bolesti srca počelo je da promoviše veštačko disanje pritiskom na grudi, vrstu prve pomoći koja je predstavljena u Arizoni. U to vreme, manje od 30 odsto Amerikanaca koji su preživeli srčani napad van bolnice, primilo je bilo kakvo veštačko disanje.
„Prisutni mogu znatno da poboljšaju ishod preživljavanja ako odmah primene pritisak na grudi“.
Studija Sekretarijata za zdravstvo Arizone objavljena je u časopisu Američkog medicinskog udruženja.