Današnja odluka Tribunala da se Vojislav Šešelj vrati u Hag nije izazvala ništa manje reakcije od onih izazvanih odlukom Tribunala u novembru prošle godine da se lider SRS pusti na privremenu slobodu. Žalbeno veće Tribunala u Hagu zatražilo je danas povratak Vojislava Šešelja u pritvorsku jedinicu u Sheveningenu, uz obrazloženje da treba da se održi nova rasprava u Hagu o njegovoj privremenoj slobodi.
Na jutrošnju vest iz Haga prvi se oglasio sam lider Srpske radikalne stranke porukom da se neće dobrovoljno vratiti u Haški tribunal i da ostaje pri svemu što je govorio od kada se vratio u Beograd.
Tokom današnjem stranačke posete Boru, Šešelj je izjavio da će vlasti u Srbiji morati da ga uhapse:
"Šta će dalje da se zbiva – to pitanje treba postaviti čelnicima režima Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću. Oni su sad u situaciji da o tome odlučuju, ali ova odluka u Hagu je doneta i na njihovo insistiranje, jer je SRS već postala toliko jaka da ih ugrožava".
U prvim komentarima najviših državnih zvaničnika Srbije se ocenjuje da se zahtevom iz Haga ugrožava stabilnost i Srbije i regiona, a za premijera Srbije Aleksandra Vučića u odluci iz Haga nije reč o Vojislavu Šešelju:
"Kada bih izgovorio sve što osećam u ovom trenutku, neko bi pomislio da nisam u situaciji da sakrijem ljutnju ili bes zbog nemoralne odluke koju su neki doneli. Ili ove, ili one prethodne, ili obe zajedno. Narednih dana izjasnićemo se o tome, a očigledno da moj govor 24-tog, povodom godišnjice NATo agresije nije naišao na opšte simpatije u svetu", kazao je Vučić.
Povodom zahteva iz Haga stigle su i prve reakcije iz regiona – predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je pozdravila odluku Tribunala i ocenila da je to najmanje što se moglo učiniti u ovoj fazi, dok se već godinama čeka presuda lideru SRS.
Šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić je rekla da je zahtev za vraćanje Vojislava Šešelja u Hag u skladu s onim što je Hrvatska tražila zbog ponašanja lidera radikala otkako je pušten iz pritvora, i, kako je rekla Pusić, njegovog agresivnog političkog delovanja nakon puštanja na privremenu slobodu.