Kopli: “Mirovne solucije za bilo koji konflikt dolaze vremenom. Medjutim, kada pokušamo da nametnemo neprirodan kraj sukobima, sve što postignemo su zastoj, odlaganje u rešavanju problema i izolacija odredjenih zemalja. Kako sada stoje stari, najverovatnije je da u Siriji nećemo videti islamističku upravu predvodjenu sunitima, mada bi moglo da dodje do raspada zemlje, odnosno stvaranja odvojenih mini zemalja ili neke konfederacije da bi se zaštitili interesi manjina, kao što su Alaviti, Kurdi i drugi. U pogledu zapadne intevencije, takva mogućnost, i da je u jednom momentu postojala, više nije aktuelna. Adminstracija predsednika Obame nije spremna da se angažuje u ratu, koji bi mogao da se završi slično situaciji u Iraku i Avganistanu.”
Glas Amerike: Uzimajući u obzir činjenicu da Rusija snažno podržava Siriju, da li bi ovakva situacija mogla da doprinese jačanju tenzije izmedju Vašingtona i Moskve?
Kopli: “Moskva je od samog početka imala realističniji stav o ovom pitanju, nego što je to slučaj sa Vašingtonom. Nije reč o nekoj velikoj podršci Rusije Asadovom režimu, već o tome da Moskva smatra da ne bi trebalo zameniti jedno rukovodstvo, koje poznajemo, sa nekom nepoznanicom, koja bi mogla da bude još gora. Rusija odbija da pomogne SAD u rušenju režima Bašara al-Asada izražavajući bojazan da bi to dovelo do daleko većeg krvoprolića i nestabilnosti, a glavni dobitnici bi najverovatnije bili Turska i Katar na regionalnom planu, a islamisti na globalnom, stvarajući još jednu kariku u lancu svojih država i uticaja.”
Glas Amerike: Kakvo je onda rešenje za Siriju?
Kopli: Prvo, SAD bi trebalo da u ovoj fazi odustanu od zahteva da Bašar al-Asad mora da ode sa vlasti, jer ako počnete od pretpostavke da osoba sa kojom želite da pregovarate mora da napusti vlast, izgubili ste svaku polugu uticaja i za uzvrat dobijate negativne odgovore i nekooperativnost. Da bi se krenulo napred, mora se pristupiti pregovorima bukvalno bez ikakvih uslova. Ako se rešavanju sirijske krize pridje kao sukobu izmedju džihadista i terorista, s jedne strane, i al-Asada s druge, i izjednačite te dve strane, onda takav stav ide najmanje u prilog Zapadu. Ako Zapad zauzme neutralan stav i pokaže zainteresovnost za proces kojim bi se postiglo jedno stabilno i miroljubivo rešenje, onda bi i Teheran i Damask ozbiljno pristupili takvim pregovorima koji bi mogli da proizvedu rešenje prihvatljivo za sve. Takvim rešenjem bi se uklonila prevelika zavisnost Sirije od Irana, jer ukoliko iz ovog sukoba kao pobednici izadju Iran i Sirija, Damask će i dalje ostati u apsolutno zavisnom položaju od Teherana.”
Glas Amerike: Uzimajući u obzir činjenicu da Rusija snažno podržava Siriju, da li bi ovakva situacija mogla da doprinese jačanju tenzije izmedju Vašingtona i Moskve?
Kopli: “Moskva je od samog početka imala realističniji stav o ovom pitanju, nego što je to slučaj sa Vašingtonom. Nije reč o nekoj velikoj podršci Rusije Asadovom režimu, već o tome da Moskva smatra da ne bi trebalo zameniti jedno rukovodstvo, koje poznajemo, sa nekom nepoznanicom, koja bi mogla da bude još gora. Rusija odbija da pomogne SAD u rušenju režima Bašara al-Asada izražavajući bojazan da bi to dovelo do daleko većeg krvoprolića i nestabilnosti, a glavni dobitnici bi najverovatnije bili Turska i Katar na regionalnom planu, a islamisti na globalnom, stvarajući još jednu kariku u lancu svojih država i uticaja.”
Glas Amerike: Kakvo je onda rešenje za Siriju?
Kopli: Prvo, SAD bi trebalo da u ovoj fazi odustanu od zahteva da Bašar al-Asad mora da ode sa vlasti, jer ako počnete od pretpostavke da osoba sa kojom želite da pregovarate mora da napusti vlast, izgubili ste svaku polugu uticaja i za uzvrat dobijate negativne odgovore i nekooperativnost. Da bi se krenulo napred, mora se pristupiti pregovorima bukvalno bez ikakvih uslova. Ako se rešavanju sirijske krize pridje kao sukobu izmedju džihadista i terorista, s jedne strane, i al-Asada s druge, i izjednačite te dve strane, onda takav stav ide najmanje u prilog Zapadu. Ako Zapad zauzme neutralan stav i pokaže zainteresovnost za proces kojim bi se postiglo jedno stabilno i miroljubivo rešenje, onda bi i Teheran i Damask ozbiljno pristupili takvim pregovorima koji bi mogli da proizvedu rešenje prihvatljivo za sve. Takvim rešenjem bi se uklonila prevelika zavisnost Sirije od Irana, jer ukoliko iz ovog sukoba kao pobednici izadju Iran i Sirija, Damask će i dalje ostati u apsolutno zavisnom položaju od Teherana.”
