Dvojica naučnika sa univerziteta u Mančesteru u Engleskoj izolovali su 2004. godine materijal na bazi ugljenika nazvan grafen, koja ima neobične osobine. Oni su grafen prozvali “čudesnim materijalom 21. veka” i za to otkriće su 2010. dobili Nobelovu nagradu iz fizike. Naučnici ističu da bi jednog dana grafen mogao potpuno da izmeni način na koji živimo.
Grafen je prvi veštački napravljen, dvodimenzionalni materijal ugljeničke strukture debljine jednog atoma. On je blisko povezan sa nanocevčicama i mikroskopskim grafitnim kuglicama.
Grafen je u osnovi grafit, kao onaj na olovkama, ali su njegovi atomi tesno isprepletani što ovaj materijal čini 200 puta jačim od čelika iste debljine.
Vođa istraživačkog tima na univerzitetu u Mančesteru, Aravind Vidžajaragavan kaže da izuzetna jačina nije jedini kvalitet grafena.
“Savitljiv je, rastegljiv, providan i izrazito lagan. Najbolji provodnik toplote i elektriciteta“, kaže Vidžajaragavan.
Potencijal grafena je praktično beskonačan. Može da se koristi za terapiju raka, za elastične ekrane na dodir ili za baterije koji bi mogle da se napune za nekoliko sekundi. Vrhunski teniseri Novak Đoković i Endi Mari koriste rekete napravljene od grafena.
Međutim, s obzirom da je toliko tanak, grafen je izuzetno težak za rukovanje, nešto kao providni celofan za pakovanje hrane.
“Svuda se zavlači, gužva i lepi se za sve”, ističe Vidžajaragavan.
Zbog toga masovna proizvodnja neće biti moguća još nekoliko decenija, kaže profesor inženjeringa na univerzitetu Džordž Mejson, Dimitris Joanu, koji se javio putem Skajpa.
“Pravi problem je pronaći način da se naprave velike površine slojeva grafena i to trenutno nije moguće, ali postoji dosta istraživanja na tu temu”, kaže Joanu.
On dodaje da bi jednog dana grafen mogao da bude veoma koristan za ekrane mobilnih telefona, super kondenzatore i nanoantena za nanomašine, koje bi mogle međusobno da komuniciraju.
Velika Britanija i Evropska unija grade Nacionalni institut za grafen u Mančesteru u vrednosti od 140 miliona dolara, a u svetu već postoji blizu 10 hiljada patenata vezanih za novi materijal.
Grafen je prvi veštački napravljen, dvodimenzionalni materijal ugljeničke strukture debljine jednog atoma. On je blisko povezan sa nanocevčicama i mikroskopskim grafitnim kuglicama.
Grafen je u osnovi grafit, kao onaj na olovkama, ali su njegovi atomi tesno isprepletani što ovaj materijal čini 200 puta jačim od čelika iste debljine.
Vođa istraživačkog tima na univerzitetu u Mančesteru, Aravind Vidžajaragavan kaže da izuzetna jačina nije jedini kvalitet grafena.
“Savitljiv je, rastegljiv, providan i izrazito lagan. Najbolji provodnik toplote i elektriciteta“, kaže Vidžajaragavan.
Potencijal grafena je praktično beskonačan. Može da se koristi za terapiju raka, za elastične ekrane na dodir ili za baterije koji bi mogle da se napune za nekoliko sekundi. Vrhunski teniseri Novak Đoković i Endi Mari koriste rekete napravljene od grafena.
Međutim, s obzirom da je toliko tanak, grafen je izuzetno težak za rukovanje, nešto kao providni celofan za pakovanje hrane.
“Svuda se zavlači, gužva i lepi se za sve”, ističe Vidžajaragavan.
Zbog toga masovna proizvodnja neće biti moguća još nekoliko decenija, kaže profesor inženjeringa na univerzitetu Džordž Mejson, Dimitris Joanu, koji se javio putem Skajpa.
“Pravi problem je pronaći način da se naprave velike površine slojeva grafena i to trenutno nije moguće, ali postoji dosta istraživanja na tu temu”, kaže Joanu.
On dodaje da bi jednog dana grafen mogao da bude veoma koristan za ekrane mobilnih telefona, super kondenzatore i nanoantena za nanomašine, koje bi mogle međusobno da komuniciraju.
Velika Britanija i Evropska unija grade Nacionalni institut za grafen u Mančesteru u vrednosti od 140 miliona dolara, a u svetu već postoji blizu 10 hiljada patenata vezanih za novi materijal.