Linkovi

Govor mržnje preplavio internet u Srbiji, vatru potpiruju i botovi iz inostranstva


Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava i Tatjana Vehovec iz Centra za nove medije "Liber" predstavljaju rezultate istraživanja "Anonimna mržnja - mehanizmi zaštite od govora mržnje na internetu", 21. decembra 2018. (Foto: Medijacentar Beograd)

Govor mržnje preplavio je intrnet prostor u Srbiji, pokazali su rezultati istraživanja "Anonimna mržnja - mehanizmi zaštite od govora mržnje na internetu", koji su tokom poslednjih godinu dana sproveli Beogradski centar za ljudska prava i Centar za nove medije "Liber", uz podršku Fonda za otvoreno društvo.

Na portalima u najvećem broju slučajeva postoji određena vrsta moderacije komentara, međutim toga gotovo da nema na društvenim mrežama, na kojima se neretko pojavljuju otvoreni pozivi na diskriminaciju pripadnika različtih verskih i nacionalnih zajednica, kao i ljudi drugačije seksualne orijentacije, rečeno je na skupu.

"Nakon godinu dana istraživanja, utisak je da živimo u društvu u kom je govor mržnje itekako zastupljen i postavlja se pitanje da li su naknadni mehanizmi uopšte adekvatni za borbu protiv govora mržnje", rekao je Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Govor mržnje kod nas je postalo i to kada nekoga vređate, kada iznosite stavove koji nisu primereni nekoj normalnoj komunikaciji i refleksno na te manifestacije reagujemo tako što ćemo nešto nazvati govorom mržnje. Međutim, pojašnava Pokuševski, po Zakonu o zabrani diskrminacije govor mržnje je nešto ozbiljnije - pozivanje na diskriminaciju i netrpeljivost prema nekoj društvenoj grupi.

On kaže da su autori projekta podnosili prijave Tužilaštvu za visikotehnološki kriminal, četiri puta, ali da od aprila do danas nije bilo konkretne akcije.

"Stoga smo ustanovili, uzimajući u obzir vreme koje je prošlo, da krivični postupak ne može služiti kao efikasan način zaštite", rekao je Pokuševski i dodao da se, za razliku od Tužilaštva, institucija Poverenika za zaštitu rodne ravnopravnosti pokazala kao revnosnija u postupanju povodom prijava za govor mržnje.

Autori projekta obraćali su se i Savetu za štampu, a Pokuševski navodi da se uspeh projekta “Anonimna mržnja“ upravo ogleda u jednoj od reakcija ovog regulatornog tela, kada su aktivisti Beogradskog centra za ljudska prava podneli žalbu protiv portala Blic zbog govora mržnje na društvenim mrežama. Blic, iako je bio obavezan, nije obrisao komentare koji sadrže diskriminaciju, niti je objavio odluku Saveta za štampu na osnovu koje je kažnjen, iako je imao obavezu da to učini.

Tatjana Vehovec iz Centra za nove medije "Liber" rekla je da su analizirani komentari na portalima i Fejsbuk stranicama Blica, B92, Kurira i Informera, inače najposećenijih portala.

U sklopu istraživanja pregledano je 65.490 vesti koje su objavili ovi mediji, odnosno 743.000 komentara je pročitano.

Govor mržnje je pronađen u 1.933 objavljene vesti na Fejsbuku, rekla je Vehocec i pojasnila da su se istraživači fokusirali na Fejsbuk, jer na njemu redakcije - za razliku od samih portala i komentarima na vesti na njima - ne sprovode moderaciju komentara, niti brišu i blokiraju one koji iznose govor mržnje.

Vehovec je rekla da je zabeležena i aktivnost botova iz drugih država, odnosno lažnih profila sa kojih je pokušavano da se potpiri mržnju ukoliko bi komunikacija ispod neke veste bila neoubičajeno mirna, civilizovana i građanska. "Naravno, potpaljivanje je onda izazvalo dalje širenje, jer govor mržnje i verbalna agresija su zarazni i ljudi vrlo brzo budu izazvani", rekla je ona.

Najviše govora mržnje zabeleženo je na B92, potom na Kuriru, dok su Blic i Informer imale isti broj vesti koji su izazivali mržnju. Međutim, kada je reč o samim komentarima ubedljivo je stranica Blica prednjačila sa 5.881 komentarom koji je obeležen kao mržnja ili pretnja.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG