Ekolozi će biti fokusirani na glavni grad Perua Limu, gde se predstavnici 200 zemalja 1. decembra okupljaju povodom pregovore o novom klimatskom sporazumu, koji bi trebalo da zameni protokol iz Kjota, globalni sporazum koji je istekao 2012. Nade za uspeh ove runde razgovora su malo veće posle nedavno potpisanog sporazuma dva najveća svetska zagađivača.
Malo ko sumnja da je svet sve topliji. Naučnici upozoravaju da nas čekaju sve ekstremnije suše, poplave i rast nivoa mora, ukoliko se ne smanje emisije gasova dobijenih sagorevanjem fosilnih goriva.
Sastanak u Limi trebalo bi da bude pripema terena za postizanje obavezujućeg sporazuma, iduće godine u Parizu i sve vodi ka tom cilju, kaže Dženifer Morgan, globalna direktorka Klimatskog programa u Institutu za svetske resurse.
"Na samitu Generalnog sekretara u Njujorku dobili smo brojna obećanja, obavezali su se biznisi, gradovi. Tamo su bili i šefovi država. Bilo je i 700 hiljada ljudi na ulicama širom sveta koji brinu o ovom pitanju. A onda su evropski najviši zvaničnici u oktobru rekli ‘ovo je naša ponuda da smanjimo najmanje 40 odsto emisija'", kaže Morgan.
A zatim su ovog meseca Kina i Sjedinjene Države – inače najveći svetski zagađivači - potpisali sporazum. Amerika se obavezala na smanjenje 26 do 28 odsto emisija do 2025. Kina je po prvi put postavila vremenski rok za svoje akcije, rekavši da će smanjiti emisije do 2030. Morgan kaže da Kina mora da počne sa obimnim rezovima.
"To ne znači da će da čekaju 16 godina. Zapravo, moraju da zatvore fabrike na ugalj i da se prebaca na obnovljivu energiju. Moraju da budu mnogo štedljiviji ukoliko žele da naprave preokret”, smatra ona.
Ovaj sporazum je po prvi put Kini poverio ulogu lidera.
Očekuje se da se I druge zemlje obavežu na smanjenje emisija do marta.
Morgan kaže da je američko-kinesko saopštenje strateški potez koji bi mogao da inspiriše druge zemlje da učine nešto više.
"Ako pogledate razvijene zemlje, slobodno mogu da kažem da Australija i Kanada nisu navele kada će da iznesu ponudu. Pa ako Kina može nešto da ponudi, onda sigurno mogu i oni. A zemlje u razvoju, poput Indije i Brazila, su takođe izazvane da iznesu svoje ponude”, ističe Morgan.
Ona dodaje da je od izuzetne važnosti da se prevaziđu razilaženja o tome koliko je smanjenja potrebno i na koliko se od zemalja očekuje da se obavežu.
Morgan takođe kaže da će svaka zemlja to uraditi u skladu sa svojim zakonima, ali da samo globalni međunarodni obavezujući sporazum može da izvrši dovoljan pritisak da se posao obavi.
"U interesu svake zemlje je da ima globalni pristup, te da može da bude sigurna da ono što ona radi, rade i drugi.”
Morgan izražava nadu da će se sastanak u Limi završiti sastavljanjem nacrta teksta za novi sporazum, koji će pregovarače i vlade naterati da deluju.