Iza brežuljaka kraj Midltauna, u Pensilvaniji, kroz izmaglicu naziru se četiri tornja za hlađenje i reaktor u kome se dogodila najteža nuklearna nesreća u Sjedinjenim Državama.
U trenutku kada je saznala o ispuštanju radijacije Rozali Tejlor živela je u Midltaunu sa dva sina. Funkcioneri bezbednosti rekli su stanovnicima da ne izlaze napolje.
"Sedeli smo u kući, potpuno zatvoreni, i pitali se da li će se jezgro istopiti ili ne", kaže Rozali Tejlor.
Tadašnji guverner Dik Tornberg najpre je govorio da neće. Ali već sledećeg dana preporučio je evakuaciju trudnica i male dece.
"Nismo želeli evakuaciju ako nije neophodna i stalno smo procenjivali situaciju da bismo videli da li je tako", kaže Tornberg.
Ipak, evakuisano je više od 120 hiljada ljudi.
"Neobično je kada ne znate da li ćete se vratiti kući. Mogla sam da uzmem samo par najvažnijih stvari pa sam ponela albume sa slikama dece i naše krštenice", seća se Rozali Tejlor.
Stomatolog Sem Selčer radi u istoj ordinaciji kao 1979. On je ostao da bi pomagao u hitnoj pomoći.
"Svo moje osoblje živi u prečniku od 5 milja od elektrane. Rekao sam im da sve vreme nose svoje dozimetre - dan i noć", kaže Selčer.
Dozimetri nisu pokazali nikakvu radijaciju. Četiri dana kasnije, došao je predsednik Džimi Karter.
"Ljudi su jednostavno rekli: ako je dovoljno bezbedno za predsednika i guvernera da se šetaju po elektrani, onda je verovatno tako i za nas", seća se guverner Tornberg.
Dva dana kasnije incident je završen. Zaštitna građevina je izdržala i radijacija uglavnom nije iscurela. Znatno kasnije, naučnici su utvrdili da je zbog zaglavljenog ventila voda za hlađenje jezgra iscurela napolje. Ralf DeSantis je funkcioner kompanije vlasnice elektrane.
"Kada je voda iscurela polovina jezgra našla se na suvom što je izazvalo delimično topljenje", kaže DeSantis.
Inspektori kažu da su za nesreću bili krivi neispravan ventil, ljudska greška ili nedovoljna obuka. Od tog incidenta sve nuklearne elektrane u Americi moraju da imaju simulator kontrolnog centra - tačnu kopiju nervnog centra elektrane.
"Na ovakvom simulatoru operatori u kontrolnom centru svakih šest nedelja treniraju po 7 dana", kaže DeSantis.
Simulatori imaju table za uzbunu sa segmentiranim svetlosnim i zvučnim signalima kako bi operatori znali kako na šta da reaguju. 1979. odjednom se oglasilo 400 signala. Toni Pjetranđelo radi u Instititu za nuklearnu energiju.
"Posle Ostrva tri milje regulatorna tela i industrija zaključili su da operatori moraju da imaju bolju obuku i da reagovanje na uzbunu mora da se poboljša", kaže Pjetranđelo.
Incident je privremeno usporio razvoj nuklearne energije u Americi pa je prošlo čak 30 godina pre nego što je odobrena izgradnja prve nove elektrane. Reaktor broj dva na Ostrvu tri milje zauvek je ugašen, ali reaktor jedan još funkcioniše.