Tomas Kantrimen, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju održao je juče svoj verovatno poslednji okrugli sto posvećen situaciji i preostalim problemima u regionu Jugoistočne Evrope.
Nekoliko pitanja zameniku pomoćnika državnog sekretara Tomasu Kantrimenu odnosilo se na dijalog između Beograda i Prištine. Visoki funkcioner Stejt departmenta je najpre istakao da je važno što su učesnici razgovora kvalifikovani, dobro pripremljeni i da tokom pregovora iskazuju jedni drugima poštovanje.
"Oni su sposobni da zajedno sa Evropskom unijom dođu do kreativnih rešenja za postojeće probleme. Istina je da nije postignut nijedan dogovor, ali verujem da bi neki od tih sporazuma mogli da budu postignuti u razgovorima iduće nedelje. Uspostavljanje slobode kretanja, uzajamne trgovinske razmene, usluga kao što su snabdevanje strujom, transport i telekomunikacije – to sve treba da bude pristupačno pripadnicima oba naroda, kao što je to uobičajeno u drugim delovima Zapadnog Balkana", istakao je Kantrimen.
Povodom nedavne izjave potpredsednika Vlade Srbije Ivice Dačića da bi podela Kosova mogla da bude jedino realno rešenje, Kantrimen je kazao:
"Lično poštujem gospodina Dačića kao kompetentnog političara i dobrog ministra. Međutim, to pitanje može da bude stvar unutrašnje politike Srbije, ono ne može da bude ozbiljno pitanje koje treba da razmatra međunarodna zajednica, niti je to stvar dijaloga. Naš stav je istovetan sa stavom vlade na Kosovu, kao i većine članica Evropske unije da je status Kosova rešen, da su granice utvrđene. Ponovno otvaranje tog pitanja danas nije realno. U stvari to bi bio opasan proces jer nijedna granica u regionu ne prati etničke linije, kao što bi bilo nemoguće stvoriti etničke granice uopšte. Takav proces je lako tražiti verbalno, ali on se ne može okončati na miran način. Takav proces ne interesuje nas, kao ni Prištinu, ni Brisel. Smeta mi da u Evropi u 21. veku postoji pristup koji podseća na teritorijalne sporove monarhija u 19. veku. U regionu ne postoji nijedna monoetnička država. U samoj Srbiji postoje desetine nacionalnih manjina. Ukoliko je zvaničan stav Srbije da je za uspostavljanje funkcionalne države jedino rešenje stvaranje monoetničke zajednice – biće to nemogući problemi za nju samu.“
Kantrimen je rekao da zastupa optimističnu varijantu za Evropu, uključujući Balkan, u kojoj postoji veliki broj multietničkih država.
"Uveren sam da Srbija može da uspe kao multietnička država u Evropskoj uniji, kao što sam uveren da će jednog dana Kosovo, Makedonija i ostale države u ovom regionu biti uspešne multietničke države unutar Unije“, smatra Kantrimen.
Upitan o kritikama nekih evropskih zvaničnika o slabom stanju privrede Kosova, Kantrimen je uzvratio:
"Kosovo je nesumnjivo suočeno sa teškim ekonomskim problemima. Ima veoma mlado stanovništvo, stopa nezaposlenosti je visoka, posebno kod mladih. Kosovo nema mnogo prirodnih resursa, i privreda zavisi od doznaka iz inostranstva. Međutim, smatram da Kosovo može da uspostavi uspešan model razvoja koji će iskoristiti prednosti mladog stanovništva i postojećeg obrazovanja. Sadašnji tim ministara zaduženih za privredu pokazao je da može da razradi sveobuhvatni privredni plan. Ali, najteža stvar za Kosovo, kao i u drugim zemaljama u regionu, je ostvarivanje budžetske discipline. Vođstvo Kosova radi na tome. Videćemo da li će uspeti.“
Najteži zadaci zemalja Zapadnog Balkana su uspostavljanje vladavine prava, transparentnog pravosudnog sistema i borba protiv korupcije, istakao je Kantrimen. On je pohvalio Hrvatsku zbog, kako je rekao „strateške“ odluke da ukloni te najteže barijere na putu ka članstvu u EU, istakavši pri tom da poštuje odluku Srbije da krene istim putem. Ostale zemlje regiona tek treba da ispolje sličnu rešenost, zaključio je Kantrimen.