Dve pastrmke istog uzrasta i odrasle u istom ribnjaku znatno se razlikuju po veličini jer je ona veća genetski izmenjena. Eksperimentom rukovodi profesor Univerziteta države Rod ajlend, Teri Bredli.
"Mišićno tkivo je znatno uvećano, a ovo je primerak za priplod. Kod ribe na dnu vidi se da nema istu mišićnu masu. Ove ribe imaju oko 20 odsto veće mišiće nego standardne ribe," kaže profesor Bredli.
Tokom poslednjih 20 godina doktor Bredli je sproveo 20 hiljada eksperimenata na jajima pastrmki nastojeći da ublaži dejstvo jednog proteina u njihovom DNK koji ograničava rast mišića.
"Svaki od ovih kružića je jaje u koje mikropumpa ubrizga 5 nanolitara DNK, što se vidi kao tačkica unutar jajeta, obeležena zelenom bojom kako bismo je prepoznali," kaže profesor Bredli.
U običnim pastrmkama genetski kontrolisani protein miostatin ograničava njihov rast. Doktor Bredli kaže da promena gena koji luči miostatin dovodi do povećanja mišićne mase.
"U svako jajašce ubrizgavamo malo izmenjenog DNK. Uz malo sreće, jedan njegov deo ulazi u sastav genoma embriona, koji se zatim razvija u normalnu ribu".
Od više hiljada jaja sa modifikovanim DNK do sada se razvilo samo oko 300 riba sa novim genom. Ali kroz nekoliko godina, ove veće i izdašnije ribe mogle bi da se nađu u prodavnicama. Dr. Bredli kaže da je cilj povećanje efikasnosti akvakulture.
"Na primer, sada je za kilogram ribe potrebno potrošiti kilogram i 200 grama hrane, dok se mi nadamo da će za kilogram ribe biti dovoljan kilogram hrane".
Mark Mirando je funkcioner Nacionalnog instituta za hranu i poljoprivredu, ogranka američkog Sekretarijata za poljoprivredu.
"Svrha proučavanja rasta mišića je najpre efikasnija i održivija proizvodnja ribljeg mesa, odnosno proizvodnja jestivog mesa uz manje troškova, manju potrošnju energije, manje hrane i manje rada", rekao je Mirando.
U ribnjacima u svetu najčešće se odgajaju som i tilapija, ali losos i pastrmka stiču sve veću popularnost. Sekretarijat za poljoprivredu kaže da je u poslednjih 20 godina vrednost proizvodnje u ribnjacima u Americi porasla na gotovo milijardu dolara, uglavnom zbog veće potražnje i zbog ograničenja na ulov divljih riba. Mirando kaže da je drugi razlog porast broja stanovnika.
"Potražnja za morskom hranom u Americi i svetu rapidno raste, dok se sposobnost okeana da zadovolji tu potražnju smanjuje", kaže on.
Mirando odbacuje zabrinutosti u vezi sa genetski modifikovanom hranom ističući da su ljudi tokom vekova izmenili mnoge biljke i životinje putem selektivnog uzgajanja. Najočigledniji primer su psi, koji se sada razlikuju po veličini i drugim osobinama od čiuaue do danske doge.