Uz ocenu da je najveći deo javnosti u Srbiji u fazi apstinencije, ućutkanosti i marginalizacije, Zoran Gavrilović iz organizacije Birodi kaže da postoje još dva dela srpske javnosti - jedan deo javnosti je hibridan i pravi ga vrh države preko botova i svojih medija koji služe za odbranu vlasti i postoje džepovi slobodne javnosti kroz male medije, delove civilnog društva, delove oko univerziteta, kaže Gavrilović i ističe da je Biro za društvena istraživanja upravo pokrenuo projekat kojim pokušava da obnovi javnost kroz učešće medija u onlajn istraživačkoj akademiji:
"Hoćemo da uradimo jednu stvar - a to je da spajajući medije i istraživanja javnog mnenja probamo da reanimiramo javnost, koja je u vrlo problematičnom statusu. Više ljudi ovde ne veruju ni u kakve promene. I svrha ovoga jeste da pokažemo da su promene moguće, da ovde još ima medija, da još ima građana, još ima nekih intelektualaca, nevladinih organizacija kojima je stalo da Srbija postane demokratska država. I da ne završimo u onome u čemu je danas Belorusija, u jednom totalno ličnom režimu, gde vidite da ljudi moraju na ulice da bi ostvarili svoja prava".
Po rečima Gavrilovića, ovaj projekat ide na ruku i vlasti - da, kako kaže za Glas Amerike, ima institucije kroz koje će da ode, kad god se to dogodilo:
"Ovaj projekat pre svega pomaže vlastima. Da se stvori javnost koju je sama ona uništila i da jednog dana kada odu sa vlasti - odu u stvri kroz institucije. Da prosto ne odu preko ulice", kaže Zoran Gavrilović i dodaje da njihova istraživanja pokazuju da javnost nije nastala, ali da je ućutkana.
"Sociološki gledano - srednja klasa je ta koja ćuti. Oni govore kroz pokret koji su pokrenuli lekari, učitelji i nastavnici u školama. Potencijal postoji", nastavlja Gavrilović.
Bez saveza sa medijima nema ni javnosti, ističe na kraju Gavrilović i dodaje da je poenta čitave ove priče, koja se inače sprovodi uz podršku Evropskog pokreta za demokratiju, da je to uvidela i međunarodna zajednica koja kroz ovakve projekte pokušava da pomogne građanima u Srbiji.