Lideri Grupe 7 najrazvijenijih ekonomija ocenili su na kraju dvodnevnog samita u Japanu da je globalni rast „hitan prioritet“ iskazavši i zabrinutost zbog Severne Koreje, Rusije i spora oko veštačkih ostrva u Južnom kineskom moru. Na dnevnom redu su takođe bili migrantska kriza i bregzit.
Na kraju dvodnevnog samita u centralnom Japanu, lideri grupe 7 izdali su saopštenje na 32 stranice o brojnim pitanjima koja se tiču globalne ekonomije uz napomenu da postoje različita mišljenja među liderima G7 oko fiskalnog stimulansa.
“Slaba potražnja i nerešeni strukturalni problemi su glavni faktori koji prete pravom i potencijalnom rastu”, navode lideri u saopštenju i dodaju da će “nastaviti da budu posvećeni tome da osiguraju da je rast inkluzivan i bogat poslovima, kao i da će svi segmenti društva od njega imati dobrobiti”.
Dok je američki predsednik Barak Obama optimistično govorio o održavanju “momentuma oporavka, koji trenutno traje u Sjdinjenim Državama”, japanski premijer Šinzo Abe izrazio je mračniji pogled na globalnu ekonomiju, upoređujući trenutne ekonomske uslove sa onima iz 2008. kada je došlo do kolapsa investicione banke Liman braders, što je pokrenulo globalnu recesiju:
“Rizik koji je veoma zabrinjavajući je smanjenje globalne ekonomije. Najveći rizik koji je pred nama je to da ako ne preduzmemo odgovarajuće korake, globalna ekonomija će izaći iz okvira uobičajenih ekonomskih ciklusa i upašće u krizu. Mi u G7 delimo isti, snažan osećaj krize”.
Po završetku samita G7, učesnici su takođe istakli da bi u slučaju da Britanci idućeg meseca na referendumu izglasaju da Velika Britanija izađe iz Evropske unije, to imalo katastrofalne posledice na globalnu ekonomiju.
“Zabeležen je značajan rast u Sjedinjenim Državama, a počinje da se vidi i u Evropi. Međutim postoji nekoliko poteškoća. Prva poteškoća – slabe ekonomije u usponu, iako je ritam rasta i dalje impresivan. Drugi problem – nepredvidivo kretanje valuta, i njihova promenjivost na deviznim tržištima. Treći problem je u Evropi, odnosno britanski referendum i mogućnost bregzita,” poručio je francuski predsednik Fransoa Oland.
Bregzit nije bio na zvaničnom dnevnom redu sastanka, ali je to pitanje izazvalo zabrinutost lidera Sjedinjenih Dražava, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana i Velike Britanije. Inače, najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da oni koji žele izlazak iz EU trenutno imaju blagu prednost nad onima koji žele da ostanu u Uniji.
Lideri G7 takođe su pozvali Severnu Koreju da se povinuje odredbama Ujedinjenih nacija i da prekine sa testiranjem nuklearnog oružja, lansiranjem projektila i drugim “provokativnim potezima”.
Grupa je takođe osudila rusku aneksiju Krima od Ukrajine i proglasila je ilegalnom. Lideri su upozorili da će uvesti dalje restriktivne mere Moskvi, ali su dodali da bi sankcije mogle da budu ukinute u slučaju da Rusija ispuni određene kriterijume, kao što je npr. puno poštovanje suvereniteta Ukrajine.
Bez eksplicitnog pominjanja Kine, krajnja deklaracija Grupe 7 sadrži i povećanje pomoći u rešavanju teritorijalnog spora u Južnom kineskom moru, gde Kina agresivno gradi veštačka ostrva uprkos tome što susedne zemlje tvrde da je to njihova teritorija.