Birališta su otvorena u Francuskoj u nedelju ujutro, u kulminaciji predsedničke kampanje koju mnogi Francuzi nazivaju najogorčenijom i najžeščom političkom borbom u modernoj istoriji. Današnji izbori mogli bi da odluče da li Francuska ostaje na kursu globalizacije, ili prihvata nov, odvojeni put izvan Evropske unije.
U predsedničkoj trci u kojoj su dominirala pitanja zaposlenosti, imigracije i bezbednosti, glasači u današnjem drugom i odlučujućem krugu imaju čist izbor između kandidata centra, pro-EU orijentisanog bivšeg ministra ekonomije Emanuela Makrona i nacionalistkinje, u krstaškoj borbi protiv imigracije, Meri le Pen.
Ankete sa kojima se ulazi u nedeljne izbore sugerišu da Makron ima značajnu prednost sa 63 odsto podrške, naspram 37 odsto koliko podržava Le Penovu.
Le Pen
Dok Markon prema istraživanjima javnog mnjenja ima veće šanse da pobedi na ovim izborima, Le Penova sa svojom anti-EU pozicijom i težnjama da se zaustavi imigracija muslimana u Francusku je ona koja privlači pažnju sveta u ovoj trci.
"Potopljeni smo u poplavi imigranata koji čiste sve pred sobom. Imamo molitve na ulici, kafiće koji su zabranjeni za žene i mlade žene kojima se upućuju preteći pogledi ukoliko nose suknju. Ja ću reći, kada postanem predsednica, da to nije francuski način", rekla je Le Penova na mitingu u aprilu. Ona je pozvala na proterivanje islamista, zatvaranje džamija u kojima imami propovedaju ekstremizam, ograničavanje imigracije, ukidanje evra i referendum o članstvu Francuske u Evropskoj uniji.
Njen glavni razlog za protivljenje ostanka u EU sličan je onom koji su navodili propagatori Bregzita - EU politika slobode kretanja znači da je EU ta koja kontroliše granice, a ne pojedinačne zemlje.
Video: Francuska spremna za "revoluciju" preko biračkih kutija
Makron
Makron ima potpuno drugačije poglede. Bivši bankar je ponavljao da veruje da ne postoji povratak iz globalizacije.
"Slobodan protok ljudi između zemalja Evropske unije je sada realnost, sa neporecivim dobitkom na ekonomskom polju, ali takođe i u kulturi i obrazovanju, ili na nivou dvnevnog života za radnike koji prelaze granice", rekao je Makron na sajtu svoje kampanje.
Makron je verno pro-EU opredeljen, ali kaže da želi reforme kako bi grupisanje učinio više demokratskim. On je upozorio da će nastavljanje po starom u EU izazavti Fregzit, tj. francuski izlazak iz EU sličan britanskom.
Video (engleski jezik): Mnogi Francuzi su nesigurni veče pred glasanje za predsednika
Podeljena zemlja
Makronov pogled dele mnogi urbani, bolje stojeći glasači koji vide svoju naciju kao kosmopolitski eksperiment koji funkcioniše i globalizaciju kao ne samo neizbežnu, već i ključnu za budući ekonomski prosperitet.
Poruka Le Penove, pak, pozitivno odjekuje naširoko među onima koji vide svoju budućnost u senci pretnje starog kapitalizma i unuštenja francuske domaće kulture. Njena uporišta su u oblastima severoistočne Francuske gde su zatvaranja fabrika i železara ugasila hiljade radnih mesta, gurajući stopu nezaposlenosti u Francuskoj na gotovo 10 odsto, što je među najvišima u Evropi.
Francuska duboka podeljenost bila je jasna u završnoj, zlobnoj debati tokom koje su ljutnja, ogorčenost i lična netrpeljivost između dvoje kandidata bili izloženi pred auditorijum od 15 miliona ljudi, tri dana pre izbora.
Nazivanje imenima
"Sveštenica straha sedi nasuprot mene", rekao je Makron. Le Penova je Makronu rekla "Vi ste Francuska pokoravanja".
Očekuje se da će odziv biti dobar u nedelju, a mere bezbednosti podignute su širom zemlje.
Dopisnik Glasa Amerike, Luis Ramirez, posetio je jedno glasačko mesto u Parizu tokom prvog sata glasanja. On izveštava da ljudi u dugačkom redu čekaju da bi glasali, uprkos kiši koja pada.
Bezbednost
Vlada je rasporedila bezbednosne snage koje čini 50.000 policajaca, vojnika i pripadnika privatnog obezbeđenja, kako bi nadgledali glasačka mesta u Parizu, Nici i drugim gradovima.
Francuska je ostala pod vanrednim stanjem zbog serije napada ismalmskih ekstremista u kojima je ubijeno više od 200 ljudi, tokom poslednje dve godine.
Teroristička grupa Islamska država, preko svog onlajn propagandnog magazina, pozvala je na napade tokom izbornog dana.
Odlazeći predsednik Fransoa Oland, u međuvremenu, obećao je da će odgovoriti na ono što je Makronov pokret "Napred!" nazvao hakovanjem njihovih kompjutera u petak, nakon čega je stotine autentičnih, ali i lažnih mejlova i dokumenata njegove kampanje, dospelo u javnost.