Dok u Evropi traje rasprava oko prihvatanja desetina hiljada izbeglica iz ratnih zona, javno mnjenje u Francuskoj okreće se u prilog Iračana i Sirijaca koji počinju da stižu u tu zemlju. Francuska se obavezala da će prihvatiti više od 24 hiljade izbeglica tokon naredne dve godine. Lisa Brajant javlja se iz predgrađa Pariza, Serži Pontoaz, u kojem je rekreacioni centar otvorio svoja vrata za prve izbeglice pristigle iz Nemačke.
Kraj dugačke noćne more. Za ove Iračane i Sirijce, opasno putovanje pešice, brodom, vozom i autobusom završeno je u ovom rekreacionom centru, barem za sada. Stotine izbeglica autobusima su stigle iz Nemačke, koja se suočava sa rekordnim brojem azilanata.
“Oni stižu, iscrpljeni su i najpre jedu i piju. Zatim im se pružaju različite usluge, državne usluge, škola za decu kao i medicinska ili psihološka nega. Zatim im objašnjavamo sledeće korake”, ističe Silvan De Smet, direktor rekreacionog centra.
Omar Abdulmunam napustio je svoju kuću u snažno bombardovanom predgrađu Damaska, Dumi, pre 25 dana.
“Video sam decu kako umiru i krv svuda i razaranje. Pobegao sam iz Dume u Damask, zatim u Liban, Tursku, Makedoniju, Srbiju, Mađarsku i sada sam ovde.”
Ali Tarabien takođe je stigao iz okoline Damaska. Kao i svi ovde, on je stigao tokom noći, autobusom iz Nemačke.
“Da budem iskren, pokušao sam da ostanem u Nemačkoj. Ali tamo sam upoznao Francuze. Razgovarao sam sa njima skoro 4 sata. Oni su obećali da je kao u Nemačkoj, možda bolje za mene jer želim da dovedem porodicu.”
Kao i drugde u Evropi, Francuzi su podeljeni po pitanju masovnog dolaska azilanata koji stižu na kontinent. Ljudi ovde donose odeću i igračke za izbeglice. Oni će se preseliti u trajniji smeštaj za nekoliko nedelja, uključujući francuske kuće. Ali krajnja desnica protivi se novim pridošlicama i konzervativni političari traže ograničenja. Dvojica francuskih gradonačelnika izjavila su da će primiti samo hrišćanske izbeglice, ne muslimanske izbeglice. Takve ljute lokalnog stanovnika Nabila Segarija koji je volonter u katoličkoj humanitarnoj misiji koja pruža dobrodošlicu izbeglicama.
“Ja sam musliman, Francuz. Radim sa hrišćanskom humanitarnom organizacijom. Meni nije važno ko je hrišćanin ili musliman ili je došao sa Marsa. Za mene je to ljudsko biće.”
Najnovija istraživanja nagoveštavaju da se francusko javno mnjenje okrenulo u prilog prihvatanja više izbeglica, u poređenju sa samo nedelju dana ranije. Mnogi ovde mogu samo da se nadaju da će dobrodošlica potrajati.