Filološki fakultet Univerziteta u Prištini pokrenuo je inicijativu o otvaranju Katedre za balkanistiku, Centra za jezike i Mastera za prevođenje. Proces je u toku i očekuje se da fakultet dobije akreditaciju u oktobru mesecu kada i počinje nova akademska godina.
Inicijativa o uvođenju balkanskih jezika, kao i otvaranju Centra za jezike i master studija o porevođenju pokrenuta je od strane Filološkog fakulteta, a podržana je od strane Kancelarije poverenika za jezike, Međunarodne organizacija za migracije (IOM), OEBS i ambasade Velike Britanije na Kosovu. Proces akreditacije katedre za balkanske jezike u toku.
„Čekamo na strane stručnjake, da dođu i revidiraju program. Ako budemo dobili pozitivne povratne informacije, počinjemo u oktobru 2021. godine. OEBS, IOM i Britanska ambasada su radili sa nama u pripremanju dokumentacije i izdvajanju neophodnih resursa. Sada, pred vama imam odluku o osnivanju Centra za jezike koju je usvojio Upravni odbor Univerziteta u Prištini“, rekla je dekanka Filološkog fakulteta u Prištini Ljindita Rugova.
Jedan od predmeta i srpski jezik
Poverenik za jezike na Kosovu Slaviša Mladenović kaže da će jedan od predmeta na katedri za Balkanistiku biti i srpski jezik.
„Mislim da je to jako bitna poruka, jer nešto tako ne postoji već tri decenije i mislim da je to iskorak iz dosadašnjih praksi koje smo imali u poslednjih nekoliko decenija. Ja mislim da je ovo upravo situacija kakvu želimo, da se konačno nešto radi kroz formalne obrazovne institucije, a ne samo kroz kratkoročne i neformalne projekte“.
U okviru Fililoškog fakulteta pored katedre za balkanistiku u planu je i Master program za prevođenje, kao i Centar za jezike.
„Radna grupa intenzivno radi na izradi i stvaranju jednogodišnjeg profesionalnog programa mastera koji će poslužiti, pre svega, vladinim potrebama za buduće prevodioce i tumače“, kazala je dekanka Ljindita Rugova.
„Jezički centar je jako bitan zato što će se tamo obučavati i obrazovati kadrovi koji će omogućiti da institucije Kosova ne prave greške kakve prave danas i da ne dolazimo u komične situacije kakve smo imali u ranijem periodu i rešimo problem o kojem svi pričamo, a to je upotreba jezika u institucijama“, kaže Mladenović.
Konferenciji su prisustvovali i pojedini predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu koji su jednoglasno pozdravili ovu inicijativu.
„Mislim da postoji mnogo različitih razloga što Centar za jezike i program za Balkanistiku treba osnovati i primiti podršku svih relevantnih institucija, ali ja ću spomenuti samo dve. Prvo, svakako Zakonom o jezicima stoji da svi dokumenti moraju biti prevedeni na oba zvanična jezika. Svi mi znamo da to često nije slučaj ili nisu prevedeni ili nisu na odgovarajući način prevedni. Pod dva, važna je komunikacija među ljudima u zajednici i susedima“, istakao je Britanski ambasador u Prištini Nikolas Abot.
Na konferenciji je predstavljeno i istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija Centar za mir i toleranciju u saradnji sa Međunarodnog organizacijom za migracije (IOM) o potrebama za angažovanjem jezičkih profesionalaca u javnim institucijama i privatnom sektoru. Glavni zaključci ovog istraživanja su da na Kosovu postoji velika potreba za jezičkim profesionalcima i da se jedino zvaničnim obrazovanjem može odgovoriti na te trenutne potrebe.