Negativni politički propagandni spotovi u ovoj izbornoj godini stalno su podsećali Amerikance na napredak islamskih ekstremista na Bliskom istoku kao i na epidemiju ebole.
Medjutim, penzionisani biskup Episkopalne crkve i kolumnista Džin Robinson kažu da to izazivanje straha predstavlja veću pretnju Americi.
“Posebno je uznemirujuće da zemlja kao što su SAD, bez presedana po moći i resursima, može da živi u takvom stanju zastrašenosti.”
Reklama protiv slanja SMS poruka za vreme vožnje je primer kako strah može da se iskoristi da bi se poboljšalo javno zdravlje.
Medjutim, na nedavnoj konferenciji medicinskih i drugih antropologa u Vašingtonu, Dag Henri sa Univerziteta Severnog Teksasa kaže da karantin, koji je uveden za humanitarne radnike koji su se vratili u zemlju pošto su pomagali pacijentima zaraženim ebolom u Africi - nije imao takav efekat.
“Ova epidemija je pokazala da ako postoji samo strah, i samo poruke straha u odsustvu bilo kakve druge poruke koja bi probudila samoefikasnost – odnosno koja pokazuje ljudima kako da se ponašaju u datoj situaciji – to zapravo može da dovede do disfunkcionalnog socijalnog ponašanja – sakrivanja simptoma epidemije, masovne panike i histerije.”
Strah je i ranije igrao ulogu u američkoj politici. 1933. Predsednik Frenklin Ruzvelt je u svom obraćanju za vreme inauguracije ispred Kapitola objavio:
“Jedino čega treba da se plašimo je sam strah.”
Popularni politički komičar Džon Stjuart tvrdi da su 2014. mediji preuveličavali opasnosti koje prete.
“Da li ste obratili pažnju na vesti u poslednje vreme. Možda ste čuli – svi ćemo da umremo.”
“U svakoj kulturi postoji odredjeni nivo neizvesnosti i straha."
Gregori Baton sa Univerziteta Tenesija u Noksvilu ističe da nema masovne histerije u vezi sa saobraćajnim automobilskim nesrećama, jednim od vodećih uzročnika smrti u ovoj zemlji.
“Kulture selektivno biraju na koje će se društvene probleme usredsrediti. Ponekad taj izbor deluje iracionalno.”
Dok politički spotovi i medijsko praćenje u prvi plan stavljaju strane pretnje, istraživanja pokazuju da Amerikance ipak mnogo više brine stabilnost njihovih poslova i ekonomija.