S obzirom da je sve više majki zaposleno, brojne porodice morale su da se reorganizuju. Jedna od stvari koja se javlja kao očigledna posledica toga jeste da su današnji očevi češće uključeni u odgajanje dece – bilo da je to njihov izbor ili iz praktičnih razloga.
Luna i njen otac Dejv Bendžoja, veb programer koji nije stalno zaposlen, provode veći deo radne nedelje zajedno u svojoj kući u Bruklinu. Dejv je jedan od sve većeg broja muškaraca, koji vode računa o deci, dok njihove supruge rade.
“Moja supruga radi više nego ja, i to me čini srećnim. To je veliki dar. Mislim, moja ćerka se očigledno neće sećati stvari koje su se dešavale kad je imala godinu dana ili 16 meseci, ali ja ostvarujem vezu s njom na način koji je nezamenljiv”, kaže Bendžoja.
Neki to zovu „Novo očinstvo“. Promena se posebno primećuje na sastancima poput ovog „pripremnog kampa“ za buduće očeve. Takav skup svakog meseca u Njujorku organizuje grupa koja se zove „NYC Dads“ ili „Njujorški očevi“.
Ko-osnivač grupe Lens Somerfild kaže da iskusni očevi dolaze na sastanke sa svojim bebama kako bi demonstrirali stečene veštine, kao što su menjanje pelena ili hranjenje iz flašice.
“Budućim očevim mnogo znači to što su u istoj prostoriji sa samouverenim očevima-veteranima, koji dodnose svoje bebe. To im podiže samopouzdanje. Razgovaraju o svojim iskustvima, o najboljim načinima odgoja dece i izlaze odavde govoreći: 'Znaš šta, mislim da neću slomiti bebu'“, kaže Somerfild.
“Svuda širom sveta, muškarci su sve više uključeni u odgajanje dece, sve aktivniji kao očevi”, dodaje Majkl Kimel.
Kimel je sociolog na Univerzitetu Stoni Bruk. On kaže da je promena najviše izražena kod mlađih muškaraca.
“To je istina: u Japanu, Singapuru, u Australiji, muškarci su mnogo više motivisani da budu dobri očevi. U Evropi, takođe, muškarci su mnogo više angažovani kao očevi. Ali tamo imate vladinu politiku koja ohrabruje porodice da naprave bolju ravnotežu između posla i porodice”, objašnjava Kimel.
“Prateći kako njena svesnost, njena komunikacija nastaje ni iz čega – te male varnice, tu i tamo, i kako počinje da prepoznaje reči, pa da ih izgovara – celo to iskustvo je toliko moćno, mogao bih da provedem ceo dan samo razmišljajući o tome", priča Bendžoja.
Briga o deci takođe može da bude dosadna, kaže Kimel. Međutim, čak i da se očevi tako osećaju, deci je to korisno. Istraživanja su pokazala da su deca koja su imala više angažovane očeve srećnija, zdravija, da su bolja u školi, i da su manje šanse da budu žrtve ili izvršioci nasilja.
Luna i njen otac Dejv Bendžoja, veb programer koji nije stalno zaposlen, provode veći deo radne nedelje zajedno u svojoj kući u Bruklinu. Dejv je jedan od sve većeg broja muškaraca, koji vode računa o deci, dok njihove supruge rade.
“Moja supruga radi više nego ja, i to me čini srećnim. To je veliki dar. Mislim, moja ćerka se očigledno neće sećati stvari koje su se dešavale kad je imala godinu dana ili 16 meseci, ali ja ostvarujem vezu s njom na način koji je nezamenljiv”, kaže Bendžoja.
Neki to zovu „Novo očinstvo“. Promena se posebno primećuje na sastancima poput ovog „pripremnog kampa“ za buduće očeve. Takav skup svakog meseca u Njujorku organizuje grupa koja se zove „NYC Dads“ ili „Njujorški očevi“.
Ko-osnivač grupe Lens Somerfild kaže da iskusni očevi dolaze na sastanke sa svojim bebama kako bi demonstrirali stečene veštine, kao što su menjanje pelena ili hranjenje iz flašice.
“Budućim očevim mnogo znači to što su u istoj prostoriji sa samouverenim očevima-veteranima, koji dodnose svoje bebe. To im podiže samopouzdanje. Razgovaraju o svojim iskustvima, o najboljim načinima odgoja dece i izlaze odavde govoreći: 'Znaš šta, mislim da neću slomiti bebu'“, kaže Somerfild.
“Svuda širom sveta, muškarci su sve više uključeni u odgajanje dece, sve aktivniji kao očevi”, dodaje Majkl Kimel.
Kimel je sociolog na Univerzitetu Stoni Bruk. On kaže da je promena najviše izražena kod mlađih muškaraca.
“To je istina: u Japanu, Singapuru, u Australiji, muškarci su mnogo više motivisani da budu dobri očevi. U Evropi, takođe, muškarci su mnogo više angažovani kao očevi. Ali tamo imate vladinu politiku koja ohrabruje porodice da naprave bolju ravnotežu između posla i porodice”, objašnjava Kimel.
“Prateći kako njena svesnost, njena komunikacija nastaje ni iz čega – te male varnice, tu i tamo, i kako počinje da prepoznaje reči, pa da ih izgovara – celo to iskustvo je toliko moćno, mogao bih da provedem ceo dan samo razmišljajući o tome", priča Bendžoja.
Briga o deci takođe može da bude dosadna, kaže Kimel. Međutim, čak i da se očevi tako osećaju, deci je to korisno. Istraživanja su pokazala da su deca koja su imala više angažovane očeve srećnija, zdravija, da su bolja u školi, i da su manje šanse da budu žrtve ili izvršioci nasilja.