"Brasero program" je u toku 22 godine svog postojanja omogućio da 4,5 miliona Meksikanaca rade u Sjedinjenim Državama. Prednosti i negativne strane tog programa sada su deo putujuće Smitsonijanove izložbe, koja je otvorena u vreme dok neki američki zakonodavci razmatraju mogućnost novog Brasero programa u okviru imigracione reforme.
Saturninu Gonzalesu Diazu otac je od malih nogu usadio ideju da dodje i radi u SAD.
“Kada sam se rodio, otac mi je bio u ČIkagu. I onda mi je usadio u glavu – Čikago, Čikago.”
Diazov otac bio je jedan od prvih radnika koji su iskoristili program Brasero. 1943. godine, zaposlio se na železnici u Čikagu. Iskustvo i novac koji je zaradio omogućili su Saturninu i njegovoj porodici da lepo žive u Meksiku.
"Kupio je kuću i još mnogo toga. Sve vreme mi je govorio o “braserosima” tako da sam i ja želeo da idem u braserose.”
Kada je Saturnino i sam primljen u program početkom 1960-ih, otišao je u Kaliforniju da bere voće i povrće.
“Pre nego što sam došao u SAD, bio sam bokser, mnogo sam vežbao. Polja nisu bila ništa za mene, ja sam šampion u branju jagoda!”
Dok je Saturninovo iskustvo bilo pozitivno, Lorenso Kano, čiju je izjavu prevela njegova ćerka, ima drugačije uspomene iz vremena kada je radio na poljima u Teksasu.
"Kaže da su ga plaćali manje od jednog dolara na dan, i zbog toga neka od iskustava koje su imali on i drugi nisu bila tako sjajna.”
"Mislim da iskustva Brasero radnika zaista zavise od mesta i vrste posla koji su radili, kao i od sklonosti njihovih poslodavaca.”
Heraldo Kadava je asistent na univerzitetu Nortvestern, koji je domaćin Smitsonijanove izložbe “Gorko-slatka žetva.” Ta izložba razmatra kako najbolje tako i najgore strane Brasero programa.
“Nekim državama, na primer Teksasu, čak je oduzeto pravo da učestvuju u Brasero program jer je eksploatacija u njima bila šire rasprostranjena nego u drugim delovima.”
Kada je program okončan, mnogi Braserosi su na kraju emigrirali u SAD i počeli da žive u mestima gde su radili.
Dok se u Kongres uvodi nova debata o imigracionoj reformi, neki zakonodavci žele da započnu novi Brasero program.
"Mislim da oni koji jednostavno kažu da nam je danas potreban novi Brasero program ne obraćaju pažnju na složenost tog programa i uslove eksploatacije pod kojima su Braserosi radili.”
Saturnino, koji sada živi u Čikagu gde je njegov otac radio, smatra da bi novi Brasero program mogao da smanji ilegalnu imigraciju i skupe deportacije.
"Ako ste ilegalni immigrant, tretiraju vas kao psa. Vraćaju vas u Meksiko. Mislim da je bolje da se ponovo uvede Brasero program.”
Medjutim, predlozi novog programa suočavaju se sa snažnim otporom sindikata i jedan su od razloga što zakonodavci nisu bili u stanju da realizuju imigracionu reformu.
Saturninu Gonzalesu Diazu otac je od malih nogu usadio ideju da dodje i radi u SAD.
“Kada sam se rodio, otac mi je bio u ČIkagu. I onda mi je usadio u glavu – Čikago, Čikago.”
Diazov otac bio je jedan od prvih radnika koji su iskoristili program Brasero. 1943. godine, zaposlio se na železnici u Čikagu. Iskustvo i novac koji je zaradio omogućili su Saturninu i njegovoj porodici da lepo žive u Meksiku.
"Kupio je kuću i još mnogo toga. Sve vreme mi je govorio o “braserosima” tako da sam i ja želeo da idem u braserose.”
Kada je Saturnino i sam primljen u program početkom 1960-ih, otišao je u Kaliforniju da bere voće i povrće.
“Pre nego što sam došao u SAD, bio sam bokser, mnogo sam vežbao. Polja nisu bila ništa za mene, ja sam šampion u branju jagoda!”
Dok je Saturninovo iskustvo bilo pozitivno, Lorenso Kano, čiju je izjavu prevela njegova ćerka, ima drugačije uspomene iz vremena kada je radio na poljima u Teksasu.
"Kaže da su ga plaćali manje od jednog dolara na dan, i zbog toga neka od iskustava koje su imali on i drugi nisu bila tako sjajna.”
"Mislim da iskustva Brasero radnika zaista zavise od mesta i vrste posla koji su radili, kao i od sklonosti njihovih poslodavaca.”
Heraldo Kadava je asistent na univerzitetu Nortvestern, koji je domaćin Smitsonijanove izložbe “Gorko-slatka žetva.” Ta izložba razmatra kako najbolje tako i najgore strane Brasero programa.
“Nekim državama, na primer Teksasu, čak je oduzeto pravo da učestvuju u Brasero program jer je eksploatacija u njima bila šire rasprostranjena nego u drugim delovima.”
Kada je program okončan, mnogi Braserosi su na kraju emigrirali u SAD i počeli da žive u mestima gde su radili.
Dok se u Kongres uvodi nova debata o imigracionoj reformi, neki zakonodavci žele da započnu novi Brasero program.
"Mislim da oni koji jednostavno kažu da nam je danas potreban novi Brasero program ne obraćaju pažnju na složenost tog programa i uslove eksploatacije pod kojima su Braserosi radili.”
Saturnino, koji sada živi u Čikagu gde je njegov otac radio, smatra da bi novi Brasero program mogao da smanji ilegalnu imigraciju i skupe deportacije.
"Ako ste ilegalni immigrant, tretiraju vas kao psa. Vraćaju vas u Meksiko. Mislim da je bolje da se ponovo uvede Brasero program.”
Medjutim, predlozi novog programa suočavaju se sa snažnim otporom sindikata i jedan su od razloga što zakonodavci nisu bili u stanju da realizuju imigracionu reformu.