Linkovi

Evropska levica zabrinuta za stanje demokratije


Konferencija "Vratimo demokratiju" koji su organizovali Fondacija za evropske političke studije (FEPS) iz Brisela i Fondacije Max Van der Stoll (FMS ) iz Holandije, u saradnji sa Centrom modernih veština, u Beogradu, 29. juna 2019.

Demokratija posustaje, a opšte stanje demokratičnosti u društvima opada i ide unazad. Progresivne i leve snage mahom su u defanzivi, a način da se tome suprotstavi jeste saradnja političkih partija i građanskih pokreta koji su, međutim, često u političkom sukobu - neki su od zaključaka skupa "Vratimo demokratiju" koji se ovog vikenda održao u Beogradu.

Ivo Josipović, bivši predsednik Hrvatske, analizirao je stanje demokratije u svetu kroz prizmu današnje Hrvatske i prisutne je podsetio da se za vreme njegovog mandata hrvatsko društvo menjalo i umesto da je to nastavljeno, poslednjih godina došlo je do retradicionalizacije društva i njegove regresije, smatra on.

"Odgovore na izazove ne daju ni levi ni desni", rekao je u izjavi za Glas Amerike bivši predsednik Hrvatske. "Politika i jeste takav 'sport' da vi stalno morate da tražite nekakve odgovore na neka nova pitanja. Ali, postoje neka suštinska pitanja koja leve stranke stavljaju u lošiju poziciju, pošto opšte vrednosti za koje su se borile demokratske i leve stranke - sigurnost rada, određeni nivo sloboda, tolerancije i razumevanja - to je ostvareno i više se u mnogim zemljama zapadne demokratije o tome nije moralo razmišljati", rekao je Josipović i primetio da se, nažalost, danas ponovo o tome mora razmišljati.

On primećuje da danas postoje problemi u samom profilisanju stranaka i naglašava da se ne slaže sa teorijom da društveni odnosi sve određuju, već da se i sada vidi da osobe koje su na sceni puno toga znače. S tim u vezi podseto je na primer Severne Makedonije i levičarskog premijera Zorana Zajeva, koji je "mnoge stvari pokrenuo".

Josipović je ukazao i na velike podele na političkoj sceni Hrvatske i naglasio da je sebi uzeo kao jedan od prioriteta da se te podele prevaziću.

Vasilis Ntousas iz Fondacije za progresivne evropske studije, ocenio je u izjavi za Glas Amerike da je situacija i u Evropskoj uniji, i na globalnom nivou tokom poslednjih godina alarmantna. Videli smo negativnu putanju na kom su mnoge stvari uzete "zdravo za gotovo", dok kvalitet i dubina demokratije opadaju, rekao je on.

"Na globalnom nivou za sve nas koji se deklarišemo kao progresivni Evropljani to je alaramntno, kako unutar, tako i izvan naših zemalja. To povlačenje demokratije prati put u autoritarizam i to je zabrinjavajuće", kazao je Ntousas i dodao da sa druge strane mnoge konzervativne snage ne mare previše za to, pošto su konsolidovale svoju snagu i takve pojave im olakšavaju vladavinu na način na koji oni žele, smatra on.

https://www.glasamerike.net/a/evropska-levica-zabrinuta-za-stanje-demokratije/4980703.html
https://www.glasamerike.net/a/evropska-levica-zabrinuta-za-stanje-demokratije/4980703.html

Sinergija koja postoji između levih stranaka, omladinskih organizacija i organizacija civilnog društva, po mišljenju Ntousasa je ključni oslonac odgovornog i snažnog odgovora koji ima za cilj da preokrene trend i da vrati društva tamo gde su bila, ali i da demokratije načini boljima nego što su bile.

Tokom konferencije, Radomir Lazović iz inicijative Ne da(vi)mo Beograd skrenuo je pažnju da su manjak demokratije, klijentalistički sitem koji su stranke uspostavile i korupcija bili glavni razlozi koji su ih naveli na formiranje pokreta. Na pitanje učesnika konferencije koji su njihovi uslovi njegovog pokreta za saradnju sa političkim strankama u Srbiji, Lazović je odgovorio da ta saradnja mora bazirati na tri ključne tačke - na fer izborima, na slobodnim medijima i na suprotstavljanju nasilju prema neistomišljenicima.

Irhana Čajdin iz Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine ocenila je da u toj zemlji društveni pokreti i politika ne govore istim jezikom, dok se Peđa Voštanić, iz Lokalnog fronta Kraljevo, založio za prevazilaženje antagonizama i uspostavljanje saradnje.

Ocenio je, dalje, da je glavna razlika između društvenih pokreta i političkih partija, čak i kada su okupljeni oko istih ideja, struktura i način delovanja.

"Društveni pokreti jesu politički izraz, oni jesu artikulacija političke namere i svakako jesu deo politike. No, i pored toga, mi se i dalje bavimo politikom", kazao je Voštanić na skupu koji su organizovali Fondacija za evropske političke studije (FEPS) iz Brisela i Fondacije Max Van der Stoll (FMS ) iz Holandije, u saradnji sa Centrom modernih veština i na kom su pučestvovali prvenstveno mladi iz Srbije, Hrvatske, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Grčke, Ukrajine, Tunisa, Libana, Maroka i Armenije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG