Odnosi između Francuske i Nemačke oduvek su bili od ključne važnosti za Evropsku uniju. Sve do maja ove godine, konzervativna nemačka kancelarka Angela Merkel i tadašnji francuski predsednik Nikola Sarkozi tesno su međusobno sarađivali u procesu donošenja odluka za 17-članu evrozonu zahvaćenu ekonomskom krizom. Međutim, sa izborom socijaliste Fransoa Olanda za francuskog predsednika, odnosi dve zemlje su dovedeni u pitanje.
Prilikom dodele Nobelove nagrade za mir, početkom decembra, kancelarka Angela Merkel i predsednik Fransoa Oland sedeli su jedno pored drugog u znak solidarnosti. Međutim, to nije prikrilo rastući jaz između dvoje najmoćnijih evropskih lidera. Oni se u osnovi ne slažu oko toga šta je dobro za evrozonu, navodi analitičar Filip Vajt.
“Oland je levičar. Angela Merkel je desničarka. Oland ima potpuno drugačiju viziju pravca u kojem bi evrozona trebalo da se kreće. U tome su tenzije i konflikt koji prožimaju nemačko-francuske odnose proteklih šest meseci,” kaže Vajt.
Nemačka je najsnažnija evropska ekonomija. Kancelarka Merkel se snažno zalaže za fiskalnu disciplinu i oštre mere štednje. Međutim, takve mere su sve nepopularnije i izazivaju sve masovnije proteste.
Stopa nezaposlenosti je visoka, dok je recesija zahvatila veliki deo Evropske unije. Političari i ekonomisti sve češće ističu da mere štednje ne vrede bez uvođenja ekonomskih stimulusa.
Izborna kampanja predsednika Olanda stavljala je naglasak na ekonomski stimulus. Dvoje evropskih lidera se takođe ne slažu u pogledu reformi instucija, odnosno stvaranja evropske bankarske unije. Ta neslaganja izazvaće nove probleme, smatra Vajt.
“Mislim da će odnosi i dalje biti klimavi. Fransoa Oland neće biti toliko predan sprovođenju ograničenih ekonomskih reformi koliko bi to Angela Merket volela. On će i dalje biti ambiciozniji od Merkelove u vezi sa osnivanjem bankarske unije. Oni će nastaviti da sarađuju, ali to neće biti lako,” upozorava Vajt.
Neki analitičari strepe da će napredovanje unutar evrozone biti sporadično ukoliko Francuska i Nemačka ne budu složne. Lejla Talani, je ekspret na Kraljevskom koledžu u Londonu.
“Francuska i Nemačka utiču na sve odluke bitne za proces dalje evropske integracije. Očigledno da to utiče i na tok rešavanja krize,” kaže Talani.
Talani smatra da podele možda neće dugo trajati. Iduće godine održavaju se nemački parlamentarni izbori. Socijaldemokrate za sada zaostaju, ali moguće je da pobede. Njihov kandidat, Pir Stajnbrik, zalaže se za ublažavanje mera štednje i raspoređivanje evropskog duga na sve članice. Lejla Talani kaže da bi francuski predsednik i Stajnbrik, ako postane kancelar, mogli da preomene evropsku ekonomsku politiku.
“Ako bi njih dvojica usaglasili stanovišta ostale evropske zemlje bi to mogle da slede, što mislim da bi umirilo finansijska tržišta,” smatra Talani.
Bez obzira na pompu i paradu, Francuska i Nemačka trebalo bi da smire tržišta, što bi na kraju moglo najviše da utiče na donošenje političkih odluka.
Prilikom dodele Nobelove nagrade za mir, početkom decembra, kancelarka Angela Merkel i predsednik Fransoa Oland sedeli su jedno pored drugog u znak solidarnosti. Međutim, to nije prikrilo rastući jaz između dvoje najmoćnijih evropskih lidera. Oni se u osnovi ne slažu oko toga šta je dobro za evrozonu, navodi analitičar Filip Vajt.
“Oland je levičar. Angela Merkel je desničarka. Oland ima potpuno drugačiju viziju pravca u kojem bi evrozona trebalo da se kreće. U tome su tenzije i konflikt koji prožimaju nemačko-francuske odnose proteklih šest meseci,” kaže Vajt.
Nemačka je najsnažnija evropska ekonomija. Kancelarka Merkel se snažno zalaže za fiskalnu disciplinu i oštre mere štednje. Međutim, takve mere su sve nepopularnije i izazivaju sve masovnije proteste.
Stopa nezaposlenosti je visoka, dok je recesija zahvatila veliki deo Evropske unije. Političari i ekonomisti sve češće ističu da mere štednje ne vrede bez uvođenja ekonomskih stimulusa.
Izborna kampanja predsednika Olanda stavljala je naglasak na ekonomski stimulus. Dvoje evropskih lidera se takođe ne slažu u pogledu reformi instucija, odnosno stvaranja evropske bankarske unije. Ta neslaganja izazvaće nove probleme, smatra Vajt.
“Mislim da će odnosi i dalje biti klimavi. Fransoa Oland neće biti toliko predan sprovođenju ograničenih ekonomskih reformi koliko bi to Angela Merket volela. On će i dalje biti ambiciozniji od Merkelove u vezi sa osnivanjem bankarske unije. Oni će nastaviti da sarađuju, ali to neće biti lako,” upozorava Vajt.
Neki analitičari strepe da će napredovanje unutar evrozone biti sporadično ukoliko Francuska i Nemačka ne budu složne. Lejla Talani, je ekspret na Kraljevskom koledžu u Londonu.
“Francuska i Nemačka utiču na sve odluke bitne za proces dalje evropske integracije. Očigledno da to utiče i na tok rešavanja krize,” kaže Talani.
Talani smatra da podele možda neće dugo trajati. Iduće godine održavaju se nemački parlamentarni izbori. Socijaldemokrate za sada zaostaju, ali moguće je da pobede. Njihov kandidat, Pir Stajnbrik, zalaže se za ublažavanje mera štednje i raspoređivanje evropskog duga na sve članice. Lejla Talani kaže da bi francuski predsednik i Stajnbrik, ako postane kancelar, mogli da preomene evropsku ekonomsku politiku.
“Ako bi njih dvojica usaglasili stanovišta ostale evropske zemlje bi to mogle da slede, što mislim da bi umirilo finansijska tržišta,” smatra Talani.
Bez obzira na pompu i paradu, Francuska i Nemačka trebalo bi da smire tržišta, što bi na kraju moglo najviše da utiče na donošenje političkih odluka.