Grčki zakonodavci navode da su postigli dogovor o merama štednje koje su zahtevali medjunarodni zajmodavci kako bi Atina mogla da osigura još jednu tranšu kredita i narednog meseca izbegne stečaj.
Nakon pregovora koji su nakon čitave noći okončani rano jutros, grčki politički lideri su i dalje podeljenih gledišta oko toga do koje mere bi trebalo smanjiti penzije, ali su postigli dogovor da smanje minimalne nadnice za 22 odsto i eliminišu 15 hiljada radnih mesta u vladi.
Medjutim, nekoliko sati kasnije, premijer Lukas Papademos i njegovi koalicioni partneri su najavili da su pronašli alternativni način za smanjenje vladinih troškova, što je ključni preokret nakon višenedeljnih pregovora sa grčkim kreditorima. Nisu objavljene nikakve druge pojedinosti.
Grčki ministar finansija, Evangelos Venizelos, putuje u Brisel na razgovore sa evropskim ministrima finansija kojima će izneti stav svoje dugovima ophrvane zemlje u nastojanju da ih privoli da odobre novi paket finansijske pomoći Grčkoj u vrednosti od 172 milijarde dolara. To je drugi paket pomoći u poslednje dve godine. Grčka navodi da joj je potrebna pomoć Evropske unije, Evropske centralne banke i Medjunarodnog monetarnog fonda, kako bi izbegla stečaj zbog nemogućnosti da isplati martovsku tranše kredita u vrednosti od 19 milijardi dolara.
Pored toga vlada u Atini je okončala razgovore sa velikim privatnim zajmodavcima u cilju smanjenja na pola sume koju im duguje, što je ušteda od 132 milijarde dolara. U skladu sa revidiranim dogovorom sa Grčkom, 32 velike finansijske institucije bi izgubile 70 odsto investicija u toj zemlji.
Evropski lideri su sve više frustrirani dugim pregovorima sa Grčkom oko duga.
U medjuvremenu, grčki lideri su suočeni sa velikim nezadovoljstvom u zemlji, jer su radnici razgnevljeni ranijim merama štednje, dok sindikati pozivaju na nove štrajkove u petak i subotu u znak protesta zbog najnovijeg plana za smanjenje budžeta.
U medjuvremenu, Evropska centralna banka zadržala je kreditne kamatne stope na rekordno niskom nivou od 1 odsto, u nastojanju da podstakne ekonomski rast. Razlog za to je činjenica da je eurozona suočena sa stagnantnom ekonomijom i mogućom recesijom.