Zemlje Balkana su tranzitna ruta za hiljade izbeglica, većinom Sirijaca, koji beže od nasilja i pokušavaju da pronađu bolji život u ekonomski razvijenim zemljama Evropske unije. Stručnjaci kažu da još nema rešenja za izbegličku krizu zato što Evropska unija i dalje nema sveobuhvatnu strategiju da bi rešila problem dolaska stotina hiljada ljudi.
Svakodnevni prizor na makedonsko-srpskoj granici… Desetine hiljada migranata svih uzrasta su tu pristigle, mnoge od njih bolesne ili povređene. Njihove neposredne potrebe su jasne – smeštaj, hrana, medicinska nega.
Većina su Sirijci... Evropa mora da odgovori na migrantsku krizu na kohezivniji način, ističe Mišel Gabadan, predsednik organizacije Refugees International.
“Evropske granice moraju da ostanu otvorene za ljude koji traže zaštitu. Znam da se među masom migranata nalaze ljudi koji nisu izbeglice i oni moraju da budu identifikovani. Ali ne zaboravimo da većina zaista dolazi iz Sirije, Jordana i Avganistana i većina se zaista kvalifikuje za izbeglički status”.
Reka Semerkeni, ambasadorka Mađarske u SAD, kaže da glavni problem predstavljaju krijumčari, koji zarađuju na ljudskoj patnji. Mađarska je bila prva članica EU koja je pojačala mere bezbednosti na granicama i optužena je za grub tretman izbeglica. Međutim, Semerkeni kaže da mađarska vlada ima odgovornost da zaštiti zajedničku evropsku granicu.
“Istovremeno, smatramo da moramo da pomognemo i podržimo zemlje koje su preuzele najveći teret – Liban, Jordan i Tursku – gde se nalazi najveći broj izbeglica u kampovima - da im pomognemo da pruže pomoć ljudima koji se nalaze tamo”.
Profesor Univerziteta Džons Hopkins – Danijel Server – kaže da je najbolji način rešavanja izbegličke krize – da se zaustavi priliv ljudi iz Sirije i Avganistana. On međutim priznaje da nema lakog i brzog rešenja.
“Izbeglice su pronašle svoju putanju, ona se možda zatvori na ovom ili onom mestu, ali opet će pronaći način da stignu do zemalja koje su spremne da ih prime. Na sreću, Evropi su potrebni neki od tih mladih, obrazovanih radnika. Mislim da Evropa samo treba da se navikne na nešto što Amerika radi već odavno – a to je da prihvati imigraciju umesto da joj se opire”.
Mnoge evropske zemlje imaju ostarelu populaciju sa padom prirodnog priraštaja. Kao i Server, Kristijan Odendal iz Centra za evropske reforme kaže da migranti mogu da pomognu u ublažavanju “odliva mozgova” mladih profesionalaca sa Balkana i iz Evrope.
“Izbeglička kriza, svakako, predstavlja izazov, ali ima i potencijal da pomogne Evropi - delu Evrope – da reši svoje demografske problem. Sve zavisi od stepena kojim će Evropljani moći da integrišu migrante, posebno na tržištu rada”.
Nemačka očekuje da će ove godine azil u njoj zatražiti i do million ljudi. Sedam vodećih industrijalizovanih zemalja sveta – G7 – zajedno sa zalivskim zemljama, obećalo je 1,8 milijardi dolara za pomoć u rešavanju migrantske krize.
Za to vreme, život migranata koji pešače po zemljama Balkana na putu ka Evropi je sve samo ne lak.