Ključna tema skupa bila je Ukrajina, gdje se u nemirima na istoku zemlje prepoznaje ruska dirigentska palica. Zaključak ministara je da Rusija stoji iza orkestriranih provokacija i nasilja na istoku i jugoistoku Ukrajine. S druge strane, ministri se slažu da postoji prostor za dodatnu pomoć Kijevu i doneli su odluku da se proširi crna lista osoba pod evropskim sankcijama:
“Danas smo donijeli odluku da proširimo crnu listu. Sada će uslijediti brz i važan rad u pogledu tačnih brojki i imena pošto smo odlučili da proširimo drugi nivo sankcija," rekao je britanski sekretar za inostrane poslove, Vilijam Hejg.
Evropljani uz to ipak ne žele da zatvore vrata političkom rješenju i pregovorima, zbog čega će i učestvovati na razgovorima u Ženevi narednog četvrtka, zajedno sa Ukrajinom, SAD i Rusijom.
Kada se radi o Bosni i Hercegovini, zaključeno je da evropski uslovi pred zemljom ostaju isti, s tim što Brisel pojačava podršku ekonomskom aspektu razvoja BiH kao jedinstvene i nedjeljive zemlje, pred kojom su gorući problemi poput dramatično visoke nezaposlenosti sa jedne i odsustva političkog konsenzusa o njenoj budućnosti sa druge strane.
Secesionističke ideje i retorika naišli su na oštru osudu evropskih mnistara na današnjem zasjedanju u Luksemburgu. Podvučeno je da cjelovitost zemlje ne smije biti dovedena u pitanje. Umjesto toga, treba postaviti pitanje kako smanjiti nezaposlenost, postići koordinaciju na socio-ekonomskom polju i otvoriti perspektive za mlade generacije:
"Nezaposlenost medju mladima je preko 50 odsto, kako su mi tokom mog boravka u Sarajevu, rekli članovi mnogih civilnih organizacija. Mi tražimo način da osnažimo razvoj zemlje i otvaranje novih radnih mjesta," poručila je visoka predstavnica EU Ketrin Ešton.
Ministri su čuli pozive gradjana sa ulica gradova BiH da se popravi socijalna i ekonommska situacija. Njima, posebno mladima, treba dati šansu, poručeno je iz Luksemburga. Zato se pozivaju domaći lideri da i oni čuju glas običnih gradjana, da u traženje rješenja uključe i civilno društvo i bez odlaganja odgovore na opravdane zahtjeve gradjana. Skori izbori trebalo bi da budu razlog da se radi više na tome, a svakako ne manje.
“Danas smo donijeli odluku da proširimo crnu listu. Sada će uslijediti brz i važan rad u pogledu tačnih brojki i imena pošto smo odlučili da proširimo drugi nivo sankcija," rekao je britanski sekretar za inostrane poslove, Vilijam Hejg.
Evropljani uz to ipak ne žele da zatvore vrata političkom rješenju i pregovorima, zbog čega će i učestvovati na razgovorima u Ženevi narednog četvrtka, zajedno sa Ukrajinom, SAD i Rusijom.
Kada se radi o Bosni i Hercegovini, zaključeno je da evropski uslovi pred zemljom ostaju isti, s tim što Brisel pojačava podršku ekonomskom aspektu razvoja BiH kao jedinstvene i nedjeljive zemlje, pred kojom su gorući problemi poput dramatično visoke nezaposlenosti sa jedne i odsustva političkog konsenzusa o njenoj budućnosti sa druge strane.
Secesionističke ideje i retorika naišli su na oštru osudu evropskih mnistara na današnjem zasjedanju u Luksemburgu. Podvučeno je da cjelovitost zemlje ne smije biti dovedena u pitanje. Umjesto toga, treba postaviti pitanje kako smanjiti nezaposlenost, postići koordinaciju na socio-ekonomskom polju i otvoriti perspektive za mlade generacije:
"Nezaposlenost medju mladima je preko 50 odsto, kako su mi tokom mog boravka u Sarajevu, rekli članovi mnogih civilnih organizacija. Mi tražimo način da osnažimo razvoj zemlje i otvaranje novih radnih mjesta," poručila je visoka predstavnica EU Ketrin Ešton.
Ministri su čuli pozive gradjana sa ulica gradova BiH da se popravi socijalna i ekonommska situacija. Njima, posebno mladima, treba dati šansu, poručeno je iz Luksemburga. Zato se pozivaju domaći lideri da i oni čuju glas običnih gradjana, da u traženje rješenja uključe i civilno društvo i bez odlaganja odgovore na opravdane zahtjeve gradjana. Skori izbori trebalo bi da budu razlog da se radi više na tome, a svakako ne manje.