Danas se vrh Evropske Komisije i Savjeta obratio članovima Evropskog parlamenta informišući ih o rezultatima nedavno okončanog samita šefova država ili vlada EU. Nekoliko je ključnih tačaka: pomoć Grčkoj, izmjene u režimu Šengena i zeleno svjetlo Hrvatskoj da okonča pristupne pregovore. Medjutim, kako se i očekivalo, odluka o iznimnom ponovnom uvodjenju graničnih kontrola izazvala je negodovanje, čak i bijes parlamentaraca, uvjerenih da je to korak u pogrešnom smjeru.
U prvom planu je, svakako, odluka lidera Evropske unije da se grčka država podrži u nastojanju da štednjom zatvori goleme budžetske rupe. Medjutim, Evropljani su novcem spremni da odgovore tek na pozitivne rezulate prethodnih mjera i, sto je najvažnije, da plan štednje grčke vlade dobije podršku nacionalnog parlamenta.
"Što se tiče Grčke, na samitu smo usvojili snažan tekst koji podvlači apšolutnu važnost toga da plan štednje usvoji grčki parlament, koji ga upravo razmatra. Usvajanje plana će stvoriti osnovu za novi program koji podržavaju, zajednički, evropski partneri i Medjunarodni monetarni fond, što će omogućiti Grčkoj da izmiri svoje finansijske obaveze koje prispjevaju sredinom jula", kazao je predsjednik Evropskog savjeta, Herman van Rompuj.
Epizoda sa Grčkom i, šire, potresi koje je u evropskim granicama, ekonomijama i na euru izazvala finansijska kriza naučili su Evropljane da, ukoliko žele snažnu i stabilnu zajedničku valutu, tada mora biti više interakcije medju evropskim ekonomijama.
"Sada moramo da uspostavimo novi način bavljenja sa medjuzavisnošću naših ekonomija", kazao je predsjednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo.
Kada je riječ o Hrvatskoj, naglašeno je da sa evroposke strane nije bilo popuštanja, ali ni zadržavanja procesa koji sada ima jasan kalendar pred sobom.
"Evropski su se lideri složili da pregovore treba okončati do kraja ovog mjeseca, uz očekivanje da bi se do kraja godine mogao potpisati sporazum o prijemu. Proces pridruženja je okarakterisan kao čvrsta uslovljenost i od Hrvatske se traži da nastavi sa reformama kako bi bila u potpunosti spremna za prijem", naglasio je Barozo.
Ipak, najviše kontroverze medju zaključima nedavnog samita izaziva odluka da se članicama Unije dopusti, doduše na ograničeno vrijeme i pod izuzetnim okolnostima, da ponovo uspostave granične kontrole. To, po evropskim parlamentarcima, nikako ne znači uvodjenje reda u nasumične granične kontrole kakave se sada postavljaju, već znači smrtni udarac Šengenu kao prostoru slobodnog kretanja.
"Šengen neće biti osiguran, već ubijen ovim što je odlučeno, a sa Šengenom će biti ubijena i suštinska ideja evropske integracije. Mislim da je jasno, gospodo, da je cijeli Parlament ujedinjen u ovom stavu i neće glasati za tu novu mogućnost da se uspostave granične kontrole, ni sada ni bilo kada. A zašto? Ono što treba Evropi nije ponovno uvodjenje granica. Ono šta nam treba je osnaženje zajedničkih vanjskih granica Unije”, poručio je član Evropskog parlamenta iz Belgije i šef liberalne parlamentarne grupe, Gaj Verhodštat.